Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 11. јула 1982. године, члан Српске академије наука и уметности и један од највећих српских књижевника 20. века. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовића. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор "Босна-филма" и главни уредник "Свјетлости".
Због прогона којем су га подвргли босански политичари, прешао је у Београд и у њему остао до смрти. Роман "Дервиш и смрт" један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и - као и друга Селимовићева дела - унутрашњим чаром приповедања.

Као члан Председништва Српске академије наука и уметности, оставља Академији свој духовни тестамент у којем, поред осталог, записује:
„...Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика... Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Сремца, Борисава Станковића, Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство с њима немам потребе да доказујем".
Остала дела: романи "Тишина", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг" (недовршен), збирке приповедака "Прва чета", "Туђа земља", "Ђевојка златне косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија.
Меша Селимовић: Дервиш и смрт, Тврђава (романи)