Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 11. јула 1844. године - краљ Србије од 1903. до 1918. и затим до смрти 1921. године Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Његова владавина обележена је развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним развојем, културним напретком и слободом штампе каква у Србији у 20. веку није постојала ни пре ни после њега.
Током владавине "Његовог величанства светог старца", како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом, Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том делу Европе.
После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића (Карађорђев син), живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу.

Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.
Под именом Петар Мркоњић, у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља.
У народу - који га је најчешће звао чика Пера - уживао је огромно поштовање, због изузетног поштења и крајње скромног начина живота. У балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914, у корист сина Александра, који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915, прошао је са српском војском голготу током повлачења преко Албаније.
Превео је на српски спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.