По особи 233 грама јунетине месечно

Шта улази у просечну потрошачку корпу и да ли је просечна плата за њу довољна? И колико је све то заједно заправо понижавајуће за грађане Србије?

Просечна нето зарада и просечна потрошачка корпа током ове године крећу се око готово истог износа. У појединим месецима прве половине године просечна плата била је незнатно виша од вредности корпе, док је у другим месецима потрошачка корпа „победила“ зараду. Суштински, разлика је занемарљива, а све то заједно показује да грађани немају довољно за пристојан живот.

Према подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, просечна потрошачка корпа за август износила је 109.449,45 динара, док је просечна номинална нето зарада у јулу и августу била 107.331 динар. Другим речима, за покривање просечне потрошачке корпе било је потребно више од једне просечне плате.

Од 2008. године, откако постоје упоредиви подаци Министарства унутрашње и спољне трговине, просечна потрошачка корпа је на годишњем нивоу увек била скупља од просечне нето зараде. Овогодишњи подаци, међутим, показују да је просечна плата коначно номинално виша од просечне потрошачке корпе макар у појединим месецима.

На први поглед, званична статистика би могла да сугерише да животни стандард није у тако лошем стању. Међутим, такав закључак опстаје само док се бројке посматрају површно. Дубљи увид у саму структуру потрошачке корпе показује сасвим другачију слику.

Понижавајући подаци

Синдикати упозоравају да су количине и квалитет намирница у званичној потрошачкој корпи „понижавајући за једну просечну трочлану породицу у Србији“, пише Нова економија.