Свети Никола се слави 6. децембра по старом, односно 19. децембра по Новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.  

Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања, на дан када су његове Мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији и положене у Цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. 

Три године затим грађани Барија подигли су велелепну цркву том свецу. Том Храму је касније, у 14. веку, српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је, како је веровао, Свети Никола повратио вид.

Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се и данас у целом хришћанском  свету.

Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, где се и замонашио. После смрти родитеља, разделио је сиромашнима сву наслеђену имовину.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу међу људе.

Овом празнику посебно се радују деца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је за живот Светог Николе, јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно. 

У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца.

У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник.

Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.

Светом Николи је посвећено више од 1.100 цркава у Србији. 

Бари, Basilica di San Nicola