“Андреј би назван Првозвани, зато што је пре свих Апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. А када после Господњег страдања, васкрсења и вазнесења свети Андреј прими, као и остали Апостоли, Духа Светога сишавшег на њега у виду огњеног језика, и када се коцком одређиваху земље, њему падоше земље: Витинија и Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија и Македонија, које се простиру до самог Црног Мора и Дунава, а такође и Тесалија, Елада, Ахаја, Аминтин, Трапезунт, Ираклија и Амастрида. Ове покрајине и градове свети Андреј пропутова проповедајући Христа, и у сваком граду претрпе многе невоље и страдања; укрепљаван свемоћном помоћу Христовом, он с насладом трпљаше све муке за Христа”, наведено је на сајту СПЦ.

Посебно је био мучен, чак и каменован у граду Синоп, после чега је на чудесан начин исцељен од рана. Отишавши одатле, пропутовао је Неокесарију, Самосат, Алану, покрајину Босфорина. Једно време је живео у Тракијском град Византу, где је рукоположио светог Стахија за епископа Византије. Након тога је обишао Понт, Црноморско приморје, Скитију и Херсоните.

Када је дошао до реке Дњепра, зауставио се код Кијевских гора, где је благословио и поставио крст, предсказујући да ће народ који живи ту примити веру од његовог апостолског престола, основаног у Византији. Прошавши и ка северу, посетио је она места где ће за хиљаду година бити основан град Новгород, а посетивши још и Рим, вратио се у грчку крајину Епир, а затим у Тракију, где је постављао епископе и учитеље.

Говорио је поуке са крста

Посетио је и Пелопонез, где је у Ахајском граду Патре од тешке болести исцелио човека по имену Сосија, након чега је већина становника тога града примила хришћанство. Међу њима су били и брат и жена царског намесника Егеата, који је због тога наредио да ухапсе Андреја и ставе га на муке, а онда и да га распну на крст.

Све време док је висио жив на крсту говорио је поуке окупљеним хришћанима. Присутни народ је хтео да га скине са крста, али им војници то нису дозволили. Пред своју смрт се помолио и изговорио: “Господе Исусе Христе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена Твог, него ме прими, Учитељу мој: Тебе заволех, Тебе познах, Тебе исповедам, Тебе видети желим, што јесам Тобом јесам. Господе Исусе Христе, прими у миру дух мој, јер већ је време да дођем к Теби и да гледам Тебе, за којим силно чезнем! Прими ме, Учитељу Благи, и учини да не будем скинут с крста пре но што Ти примиш дух мој!” После тога је умро (новембра 62. године).

Политика, Јована Миловановић