Храна коју нећете кувати или пећи не сме да се сече ножем којим сте секли месо. Воће и поврће, посебно оно које је прскано или је било у додиру са земљом, код куће обавезно оперите, чак и ако намеравате да га ољуштите. Будите опрезни када је реч о лубеницама и дињама, на чијој кори се често могу пронаћи салмонела и шигела, бактерије које приликом сечења неопраних плодова лако прелазе у унутрашњост овог поврћа.

Приликом боравка у природи најлакше је појести сендвич припремљен код куће. Избегавајте да их правите од лако кварљивих намирница, као што су мајонез и сир. Најбезбедније је у њих ставити поврће и сухомеснате производе, као што су пршута, салама, сланина или шунка.
Међутим, не морате се држати овог уобичајеног излетничког јеловника. У топлом дану пријаће вам и хладне супе од краставца, грашка или парадајза, које можете припремити пре поласка и транспортовати у термосу или пластичној боци и служити их из обичних чаша. Ручак на трави можете засладити воћем, чоколадом или колачима без крема, који не захтевају посебне услове чувања.
Сирову или кувану храну треба држати у фрижидеру, на температури од четири до пет степени. Остатке припремљених јела треба што пре расхладити – уколико их у року од два сата не ставите у фрижидер, баците их, како не бисте довели у опасност здравље. Храна препуна бактерија најчешће се не може препознати по мирису, укусу и боји, па је опрез због тога неопходан. Симптоми тровања могу се појавити после неколико сати али и после недељу дана. Ако се после употребе „сумњивих” јела јаве главобоља, повраћање, дијареја, грозница и грчеви у стомаку, обавезно потражите помоћ лекара.
Д. Д.