Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

CIVICUS Monitor:

2025.12.09
Србија проглашена државом „под репресијом”
Србија је „пала“ у оцени грађанског простора „са опструираног“ на „под репресијом“ - према најновијем извештају међународне истраживачке платформе CIVICUS Monitor, која прати стање грађанских слобода у 198 земаља и територија, саопштиле су данас 'Грађанске иницијативе'.

Категорија „под репрсијом“, друга најнижа могућа, описује државе у којима су слободе изражавања, окупљања и удруживања озбиљно ограничене, а противљење властима може довести д о озбиљних последица, као што су насиље, судски прогон или затворске казне. Србија се тако у 2025. години нашла међу 50 земаља са том оценом, уз Грузију, Зимбабве, Пакистан и Ел Салвадор, наведено је у саопштењу.

„Снижавање оцене за Србију представља прекретницу. Власти више не покушавају само да сузбију критику, већ активно гуше право на слободно изражавање, удруживање и протест“, истакла је руководилац истраживања Ине Ван Северен. Према њеним речима, држава која тврди да тежи демократији не сме да прогони грађане зато што траже одговорност.

„У Србији критичка реч повлачи одмазду“

Урош Јовановић из 'Грађанских иницијатива' истиче да је Србија постала земља у којој и једна једина критичка реч повлачи одмазду.

„Та одмазда може имати облик губитка посла у јавном или јавно финансираном сектору, циљаних инспекцијских наџора од стране државних органа, кампања блаћења у медијима блиским владајућој странци, произвољних привођења или разних облика административног узнемиравања“, упозорава он.

Студентски протести, који су избили након смртоносног урушавања железничке станице у Новом Саду које се приписује корупцији, трају од новембра 2024. године, а истовремено, основне слободе су под снажним ударом због све репресивнијих потеза власти.

Демонстранти и они који им пружају подршку суочавају се с полицијским насиљем, нападима група повезаних са владајућом странком, масовним привођењима и кампањама застрашивања, док починиоци таквих напада уживају готово потпуну некажњивост, указано је у саопштењу CIVICUS Monitor-а.

Организације за људска права наводе да је од почетка протеста приведено више од хиљаду људи. Већина је убрзо пуштена, али неки и даље бораве у кућном притвору или су под мерама ограниченог кретања. Дванаест активиста цивилног друштва и опозиције се суочава са кривичним гоњењем по спорним оптужбама за наводно рушење уставног поретка, док се шест њих налази у егзилу.

Председник Србије Александар Вучић помиловао је у јулу особе оптужене за тешко насиље над демонстрантима, укључујући четворицу мушкараца повезаних са његовом странком, који су брутално претукли једну студенткињу, као и жену оптужену за покушај убиства пошто је аутомобилом улетела у масу демонстраната.

Власти су одбиле да озбиљно истраже наводе о полицијском злостављању, од прекомерне употребе силе на протестима до пребијања и претњи сексуалним насиљем које је пријавила студенткиња Николина Синђелић, указано је у саопштењу, у којем је наведено и да нису покренуле делотворне истраге о наводној употреби звучног оружја на протесту 15. марта у Београду, ни о извештајима о примени шпијунског софтвера против новинара и бранитеља људских права.

Кампови присталица власти места честих сукоба са антирежимским демонстрантима

Власти су додатно заоштриле тензије организовањем контраскупова и кампова око кључних институција у Београду.

Истраживачки новинари су међу учесницима идентификовали особе повезане са организованим криминалом. Уз подршку локалних власти и полицијску заштиту, ти кампови су постали места честих сукоба са антирежимским демонстрантима.

У извештају се предвиђа да би предложене измене Кривичног законика из септембра 2025. године могле да доведу до тога да свака блокада саобраћаја постане кривично дело кажњиво затвором до једне године, што би, како упозоравају организације цивилног друштва, у пракси значило криминализацију мирног протеста.

Слобода изражавања је под константним нападима, а они који јавно и гласно подржавају протесте се суочавају с кампањама блаћења, притисцима и отказима.

Политички мотивисана и правно упитна именовања у савет Регулаторног тела за електронске медије осигурале су да ова институција остане под пуном контролом владајуће странке, додаје се.

Организација CIVICUS Monitor позива власти у Србији да хитно обуставе насиље и политички мотивисана кривична гоњења, повуку измене које би криминализовале мирна окупљања и покрену независне истраге о злоупотребама полицијских овлашћења и незаконитом наџору.

ФоНет, Време