Само за потребе вокалних наснимавања направљено је готово 200 одвојених записа, што песму сврстава међу технички најамбициознија дела тог времена.

Оперетски сегмент, данас можда и најпрепознатљивији део композиције, замишљен је као својеврсна пародија опере са претераним хорским деоницама, театралним рециталима и искривљеним италијанским фразама. Баш зато у стиховима налазимо Скарамуша, Фанданго, Галилеа Галилеја, Фигара и Биелзебаба, као и драматични узвик „Бисмилах!“, који додатно наглашава театралност. Текст песме је у контри са свим оним што обично чини поп наратив - уместо љубавне приче, у њему се помињу убиство, кривица, нихилизам и егзистенцијални страх, све то умотано у фантазију која делује и интимно и универзално.

Највећа песма свих времена

Иако су критике у почетку биле подељене, ретроспективна читања прогласила су је једном од највећих песама свих времена, пише Гардијан. „Боемска рапсодија” се често наводи као најважнија нумера групе Queen, њихов заштитни знак и доказ да популарна музика може да буде истовремено и висока уметност и масовна забава.

Музиколог Шила Вајтли истиче да се наслов песме снажно ослања на идеологију рокенрола седамдесетих: „боемско“ призива свет уметничке индивидуалности, ослобођен конвенција, док „рапсодија“ потврђује романтични идеал арт-рока и његову тежњу ка грандиозном изразу.

Када је објављена, „Боемска рапсодија“је освојила британску топ-листу и остала на првом месту пуних девет недеља, да би после Меркјуријеве смрти 1991. остала још пет недеља на врху.

Данас је трећи најпродаванији сингл у историји Велике Британије. Песма је заузела врхове топ-листа у Канади, Аустралији, на Новом Зеланду, у Ирској и Холандији, а широм света продато је више од шест милиона примерака.

После објављивања биографског филма Bohemian Rhapsody 2018, нумера је постала и најстримованија песма целог 20. века, што само потврђује да се њен култ не гаси.

И песма и експеримент

Ни пут до објављивања није био једноставан. Издавачка кућа ЕМИ првобитно је одбила да је пласира као сингл, тврдећи да је превише дуга и неприлагођена радио-формату. Фреди је тада дао песму свом пријатељу, познатом ди-џеју, који ју је пуштао из вечери у вече, док се није створио притисак публике снажнији од свих издавачких процена. Када је сингл коначно пуштен, постао је глобална сензација.

Чак је и музички видео, данас једна од најпознатијих визуелних икона седамдесетих, снимљен готово успутно, за само три сата, са буџетом од 3.500 фунти.

Временом, ретка плава винилна издања песме постала су цењени колекционарски примерци, достижући вредности и до 7.700 долара.

Иако је током година настало безброј теорија о томе шта је Фреди Меркјури стварно желео да каже „Боемском рапсодијом“, он сам никада није открио право значење песме. Баш та тишина родила је уверење да је спектакуларна оперетска фантазија, у ствари, била његов начин да сакрије нешто дубоко лично. Уместо да говори директно, Фреди је емоције претопио у метафоре, у причу о кривици, преображају и ослобађању, скривајући интимну исповест иза надреалних ликова. Тако песма постаје својеврсни уметнички штит иза ког је сакрио оно што није желео да изговори наглас, допуштајући публици да у његовој фантазији пронађе сопствена тумачења.

Све те околности - храбра форма, компликована продукција, одбијање издавача, импровизовани видео, па чак и Меркјуријева одлука да у ствари никада не објасни о чему песма говори - створиле су мит који траје и данас. „Боемска рапсодија“ није само песма, није ни експеримент, већ мали универзум у којем се сусрећу реалност и фантазија. И зато, педесет година касније, и даље остаје једнако снажна, једнако мистериозна и једнако непоновљива.

Queen - Bohemian Rhapsody (Official Video Remastered)

Политика, Драгана Шубаревић