Био је главни уредник „Пионирских новина”, уредник програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац”, новинар „Борбе”, као и уредник Студија Б.

„Београде - добро јутро” - почетак и крај једне „ере”

Оно по чему га људи памте јесте баш радио емисија Првог програма Студија Б и чувене три речи које су грађанима престонице саопштавале да је нови дан дошао - „Београде, добро јутро”.

Емисија је са емитовањем почела у јулу 1975. године и до самог краја није променила форму нити време почетка - тачно у 7 и 15 ујутру. Београђани су и те како ценили „јутарњу гимнастику” можданих вијуга коју је Радовић вешто достављао из зграде „Београђанке”.

Из чувеног студија са врха „Београђанке” у етар је пуштено више од седам година Радовићевић мисли и речи. Међутим, политичким „сплетом околности”, дошао је и дан за последњу емисију.

Дуго су га посматрали и помно слушали из врха тадашње државе, „праштајући”, тешка срца, бројне шаљиве речи које су могле да сметају само сујетном човеку. Ћутали су и трпели афоризме које су били претња по постојећи систем - претња у виду буђења грађанства успаваног и ушушканог у наметнуту утопију „осамдесетих”.

„Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других.”

Због ове реченице, наизглед наивне, али претеће по систем који је вешто прикривао своје мане, Радовић је склоњен са Студија Б. Последњу емисију урадио је 19. новембра 1982. године.

Већ првог дана његовог изостанка, слушаоци су кренули са притисцима, у нади да ће успети да врате препознатљиви, јутарњи глас Душка Радовића.

Под, сада већ будним оком грађана Београда, Иван Стамболић се нашао у ситацији из које је излаз био само један - враћање у етар Душка и „Београде, добро јутро”.

То је и покушао да учини нудећи му повратак крајем 1983. године, но, Радовић је имао бритак и јасан, одричан одговор у свом стилу: „Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме.”

Душко је увелико пред крај емитовања био болестан, а гашење емисије и политички притисци су додатно допринели погоршавању његовог здравственог стања. Умро је 16. августа 1984. године .

Душкове речи су склопиле бројне бракове

Поједине општине и данас користе Душкове речи приликом склапања бракова уместо сувопарног читања закона:

„Брак се уређује законом само онда кад не може другачије. Због тога не дозволите да вам закон уређује брак. Уредите га сами, лепше и хуманије него што било који други закон то може предвидети.”

„Будите љубоморни, не једно на друго, већ на свој брак.”, такође су речи Душка Радовића из овог текста.

Био је познат по својој спретности на речима и строгоћи лица које је мудро проматрало град који га је на први поглед купио и ком је поклонио много више од пуких речи.

Да ли је он присвојио Београд или је Београд присвојио њега, на крају дана није ни битно.

Иза човека као што је био Душко Радовић остају осмеси на његов помен, осмеси заслужени његовим речима, књигама, емисијама, филмовима, уједно његовим делом, а то се на крају дана једино рачуна.

Данас