Писца који је насмејао и опоменуо Србију

Стеван Сремац био је један од најзначајнијих, највољенијих и најчитанијих српских реалиста, приповедача и сатиричара.

Сремац је рођен преe 170 година у Сенти, 11. новембра 1855. године, и рано је остао без родитеља. Одгајио га је ујак Јован Ђорђевић, познати књижевник и аутор текста српске химне „Боже правде”, оснивач и први управник Народног позоришта у Београду.

У престоници је завршио гимназију и студије историје на Великој школи, а касније радио као професор у Пироту, Нишу и Београду. Током ослободилачких ратова 1876 до 1878. године учествовао је као добровољац, показујући снажан патриотски дух.

Са књижевним радом почео је релативно касно, али је створио дела која су обележила епоху и остала жива у колективном памћењу. Најзначајнија дела Стевана Сремца укључују романе Зона Замфирова, Ивкова слава и Поп Ћира и поп Спира, који су познати по свом хумору, реалистичном приказу живота у Србији и живописним ликовима.

Поред њих, значајни су и приповетке Божићна печеница, Лимунација на селу и Јунак дана или Његов дан.

Зона Замфирова (1906) сматра се његовим најпознатијим делом, љубавном причом смештеном у нишку варош, препуном локалног хумора и аутентичних детаља.

Ивкова слава (1895): Приказује богату, веселу и раскалашну прославу, која служи као позадина за многе забавне и живописне ситуације.

Поп Ћира и поп Спира (1898): Кроз живот два сеоска попа, Сремац духовито и иронично слика живот у малој варошкој средини и сукоб традиције и новог.

Божићна печеница (1893): Једна од раних и значајних приповетки која припада жанру сеоске хумореске.

Лимунација на селу (1896): Још једна приповетка која одликује Сремчеву способност да на духовит начин опише свакодневицу сељака.

Јунак дана или Његов дан (1904): Приповетка која се бави темом сујете и сујетног човека, који је заслужан за своју "славу".