Истовремено, најслабије место поља додатно је ослабило. Минимална вредност сада износи 22,09 микротесла, док је пре 11 година била 22,43.

Таква промена од око 1,5 одсто није радикална, али у геолошкој временској скали дешава се релативно брзо. Ако би поље наставило да слаби истим темпом, достигло би нулу за мање од 1.000 година. Од почетка историјских мерења 1840-их, магнетно поље над Јужном Америком ослабљено је за око 20 одсто.

Истраживачи такође напомињу да рупа није сасвим симетрична, већ се посебно шири према Африци.

- Овде се дешава нешто необично што изазива нагло слабљење магнетног поља - рекао је Финлеј.

Према мапи коју је на прелазу 2024-2025 објавио амерички Национални метеоролошки завод (НОАА), магнетно поље Земље тренутно је најслабије изнад Парагваја. Просечна јачина поља процењена са карте износи око 45 микротесла, док је највећа јачина изнад источне обале Антарктика око 66 микротесла. Изнад Јужне Финске вредност је око 53 микротесла.

Јачање магнетног поља у Сибиру

Док магнетно поље слаби над Јужном Америком, истовремено јача у Сибиру, изнад Русије. Подручје јаког поља, где густина флукса прелази 57 микротесла, проширило се за 2,1 милион квадратних километара, а максимална јачина поља порасла је са 61,36 на 61,62.

Најјаче поље на северној хемисфери налази се у источном Сибиру, око 1.000 километара северозападно од Бајкалског језера. Други рекорд у северним поларним областима налази се у Канади, где је поље ослабљено.

ЕСА објашњава да јачање поља у Русији и слабљење у Канади има везе са тиме што је магнетни северни пол Земље последњих деценија брзо мигрирао са Канаде према Арктичком мору и Сибиру.

Шта то значи за нас

У подручју Јужноатлантске аномалије, Ван Аленови радијациони појасеви се спуштају и до 200 километара изнад површине Земље, док у просеку почињу од 600 километара. Зрачење потиче од енергетски набијених честица, углавном протона и електрона, што значи да се ради о честичном, а не електромагнетном зрачењу.

Јужноатлантска аномалија не представља опасност за живот на површини. 

Чак и ако би дошло до промене магнетних полова, живот на Земљи би се наставио. Међутим, слабије поље представља стварну претњу за електричне инсталације и електронику. Може и да омета или чак оштети сателите изложене великим дозама зрачења.

Магнетни полови Земље су се током геолошке историје вишеструко мењали. Теорија о ризику од промене поларитета у наредним вековима широко је прихваћена, иако има и својих критичара.

ЕСА прати магнетно поље Земље помоћу Сварм сателита од краја 2013. године. Упркос имену, ради се о три сателита - Сварм значи јато. Сателити су прилично велики, дужине 9,1 метар, али танки у односу на дужину.

(Текнииккаталоус.фи)

Блиц, Сузана Луковић