Били би најсрећнији и најугледнији народ

Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници. Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла

(…)

О Србима могу ти још рећи, да је то народ психички дубок а судбински трагичан. Доћи ће време кад ће бити опште признато, да је то народ најдубљи и најтрагичнији у свој Европи. Да су Срби остали верни своме патријархалном строју, својим обичајима, својим законима и својим појмовима о човеку, породици и друштву, они би били најсрећнији и најугледнији народ међу народима и поред све своје трагичности. Изгледа ми да их је трагична судба пратила и постизала баш због поремећаја у свему овоме. Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници. Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла. Ако икад успе да се ослободи европске школе и установи свој начин васпитања, у духу вековних народних схватања, Србија ће се поново напунити духом светитељства и херојства, као суд кад се напуни и препуни медом или млеком па прелива. Таква Србија биће неизмерно корисна и Европи и нама у Индији.

(…)

Свети владика Николај, Индијска писма. Писмо 48: Пандит Гаури Шанкара пише везиру махараџе од Малабара

Књига Индијска писма Владике Николаја Велимировића представља збирку фиктивних писама у којима индијски мислиоци и хришћани из Малабара разматрају духовне и моралне теме, упоређујући источну и западну културу, истичући потребу за повратком хришћанским вредностима и духовном обновом Европе.

Наслов и опрема: Стање ствари