Тачно шездесет и четири године је прошло од тренутка када је име Иве Андрића заувек уписано златним словима у светску књижевну историју. На данашњи дан, наш писац овенчан је Нобеловом наградом за књижевност. До данас, остаје као једини представник нашег књижевног стваралаштва којем је указана ова изузетна част.

Комитет за доделу Нобелове награде је тада, 1961. године, препознао и наградио “епску снагу приповедања којом је Андрић обликовао теме и приказао судбине људи током бурне историје своје земље”. Андрић је својим делом успео да проникне у најтананије нити људске психе, да осветли сложене односе и преплитања у животима обичних људи, чиме је створио универзалну слику егзистенције која је одјекнула широм света.

Иако је његово име кружило у кулоарима Нобеловог комитета још од 1958. године, а 1960. је био у најужем избору, изненађење је ипак било присутно када су га, 26. октобра 1961. године, по повратку из уобичајене шетње, испред стана сачекали новинари са узбудљивом вешћу из Стокхолма.

Касније, 10. децембра 1961. године, Иво Андрић се дирљивом беседом „О причи и причању” захвалио на престижном признању. У тој беседи, која је и данас актуелна и инспиративна, Андрић је проговорио о моћи речи, о значају приповедања као начина да се очувају успомене, да се разуме прошлост и да се гради боља будућност.