Тадашњи португалски премијер Антонио Кошта, који је прошле године постао председник Европског савета, у потпуности је одбацио ту идеју, позивајући се на савет техничких стручњака који су рекли да би та промена била штетна за грађане његове земље. Грчка је такође била против промене.

Чак 84 одсто од 6,4 милиона Европљана који су учествовали у јавној консултацији Европске комисије 2018. године изјаснило се да би ЕУ требало да укине летње рачунање времена. У марту 2019. године Европски парламент је великом већином гласао за укидање померања сата од 2021. године. Међутим, ова одлука још није спроведена.

Шпанија је пре пар дана поново покренула застарели предлог ЕУ о укидању сезонског померања сата и затражила од Брисела да испуни обећање о укидању летњег рачунања времена.

„Као што знате, сатови ће се се ове недеље поново померају и, искрено, више не видим смисао у томе“, рекао је шпански премијер Педро Санчез у видео-снимку објављеном у понедељак ујутру на мрежи X.

„У свим анкетама у којима се питају Шпанци и Европљани, већина је против померања казаљки“, рекао је, и додао:

„Поред тога, постоји обиље научних доказа који показују да то једва да доприноси уштеди енергије, а негативно утиче на здравље и живот људи“.

Министри саобраћаја, телекомуникација и енергетике ЕУ традиционално воде дискусије о политици промене рачунања времена, која може да утиче на функционисање јединственог тржишта, на потрошњу енергије и безбедност у саобраћају. О тој теми није било планирано да се расправља на министарском састанку у понедељак у Луксембургу, али је, по доласку на састанак, шпански државни секретар за енергетику Жоан Гројзард најавио да је затражио да се уврсти на дневни ред.

„Енергетски систем се значајно мења, и важно је да поново отворимо дебату како бисмо пронашли решење које што боље функционише“, рекао је Гројзард.

Представници северних чланица ЕУ, укључујући Финску и Пољску, више пута су износили забринутост у вези са променом времена, позивајући се на податке који показују да та пракса има негативне физичке или менталне ефекте на око 20 одсто европске популације.

О теми се расправља и у Немачкој, где је студија здравственог осигурања показала да 29 одсто становништва осећа последице од преласка на летње време.

Још увек нема консензуса да ли је боље задржати летње или зимско рачунање времена. Европска комисија покушава да спречи стварање „временских острва” унутар ЕУ, како би цело тржиште функционисало усклађено.

Зимско рачунање времена у Европи, па самим тим и у Србији, почиње у недељу, 26. октобра. У ноћи између 25. и 26. октобра, у 3 сата ујутру, часовнике ћемо померити за један сат уназад, на 2 сата. Ова промена, која доноси више светлости ујутру и ранији мрак поподне, међутим, многима ствара проблеме. Иако ћемо добити још један сат сна, код многих се могу јавити умор и поремећаји биоритма, упозоравају стручњаци.

Уштеда енергије?

Прво померање сата на летње рачунање времена уведено је током Првог светског рата у Немачкој, Аустро-Угарској и САД, као мера уштеде енергије. Летње рачунање времена је поново уведено 1974. године из истог разлога. Ипак, студије су показале да је уштеда енергије минимална, док су негативни ефекти на здравље значајни. Због тога све више држава одлучује да укине ову праксу.

Иако неки сектори, као туризам и угоститељство, могу да имају користи од дужих дана, други, као пољопривреда и грађевинарство, могу да трпе због промена у дневном ритму и продуктивности радника.

Штетност по здравље

Померање рачунања времена, према научним истраживањима, може имати негативне последице по здравље. Промене у лучењу мелатонина током ноћи ремете природни биоритам човека, што може повећати ризик од срчаног и можданог удара. Особе које пате од хроничних обољења, такође, могу осетити још већи умор и непријатност током периода прилагођавања.

Ова промена посебно погађа метеоропате, хроничне болеснике, али и здраве особе које осећају последице наглог померања сата, јер сезонско прилагођавање времена може да доведе до промене расположења, раздражљивости и несанице.

Поред тога, многима ће бити потребно неколико дана, па чак и две недеље, да се организам навикне на нови режим.

Током зимског рачунања времена многи људи се буде по мраку и по мраку завршавају радни дан, јер се смркава много раније. Иако то може да подстакне бољи ритам спавања и више одмора, краћи дани и мање сунчеве светлости често доводе до смањене енергије, поспаности и тешкоћа са концентрацијом. Промене у циркадијалном ритму током овог периода могу утицати на расположење и продуктивност, нарочито код особа осетљивих на мањак дневне светлости.

Ко не помера казаљке

Неколико држава широм света одлучило је да одустане од праксе померања часовника и зимског рачунања времена. Међу њима су Русија, која је 2014. године укинула ову праксу, као и Белорусија, Грузија и Исланд.

У Сједињеним Америчким Државама, савезне државе Аризона и Хаваји не примењују летње рачунање времена, док су канадске провинције Саскачеван и Јукон усвојиле трајно летње време.

Кина, Јапан, Јужна Кореја и већи део афричког континента, такође, не користе летње, већ су стално у режиму природног, зимског рачунања времена, преноси BBC.

Ове одлуке су често мотивисане истраживањима која указују на негативне последице померања сата по здравље људи, као и због минималне уштеде енергије које ова пракса доноси.

Србија помера казаљке од 27. марта 1983, али је припремила нови закон о рачунању времена, који би обезбедио усклађивање са европским стандардима. Ипак, до коначне одлуке о укидању померања сата још увек није дошло.

EU bid to end 'Daylight Saving Time' (Europe) - BBC News - 31st August 2018

Политика, Драгана Шубаревић