После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу.
Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили "Добро поље" у Београду.
Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима. Као своје посмртно завештање српском роду оставио је необјављен рукопис књиге "Чујте Срби!"[1] [2]. на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes! 
Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација "Др Арчибалд Рајс" из Београда и шабачко-ваљевска епархија Српске Православне Цркве.
Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.
Умро је 8. августа 1929. године у Београду, сахрањен је на Топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце сахрањено на Кајмакчалану.
Википедија
Чујте Срби (прва половина књиге)
Чујте Срби (друга половина књиге)