Пре 34 године, у јесен 1991. године, извршена је ликвидација госпићких Срба од Хрватске војске и полиције чији су припадници, углавном под маскама, одводили цивиле из њихових кућа и станова и убијали их на разне начине и на више места. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас", убијено је најмање 129 лица српске националности, међу којима је 39 жена. Скоро половина њих је ликвидирана је од 16. до 18. октобра. Међу ликвидиранима је и 10 брачних парова и четири породице (отац и мајка са једним дететом).

До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 60 ликвидираних, док се за осталима још трага, истакли су из „Веритаса". О ликвидацијама српских цивила, како су навели, био је упознат цели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Пошто су припадници ЈНА, крајем децембра исте године пронашли 24 угљенисана тела српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, упознати су, преко познатих светских медија и хуманитарних организација, и представници међународне заједнице. Под њиховим „притиском" је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.

Иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце убистава, случај је врло брзо стављен ад акта, а тела убијених су из примарних премештани у секундарне гробнице.

Убрзо по оснивању, Тужилаштво Хашког трибунала водило је интензивну истрагу о овом догађају, али је случај пре него што је оптужница подигнута уступљен хрватском правосуђу.

Жупанијско тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције, која их је теретила за ратни злочин над цивилима. Оптужени су да су хапсили без разлога и ликвидирали најмање 50 лица.