На данашњи дан, 8. октобра 1912, Црна Гора је као чланица Балканског савеза објавила рат Турској, што је означило почетак Првог балканског рата.

Рат су водиле четири земље Балканског савеза - Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка - против Османског царства, које је већ било ослабљено ратом против Италије и унутрашњим немирима.

Савезници нису имали заједнички план, па су водили рат на различитим фронтовима: Србија и Црна Гора на северу и западу, Грчка на југу, а Бугарска у Тракији. Србија је мобилисала 230.000 војника под командом Радомира Путника, распоређених у три армије, са главним задацима ослобађања Косова и Метохије и Македоније.

Кључне битке били су Кумановска (октобар 1912), Прилепска (новембар 1912) и Битољска битка, која је окончала пет векова османске власти над југозападном Македонијом. Османлије су претрпеле тежак пораз и биле су принуђене на повлачење.

После губитака територија и неуспеха у испуњавању услова, рат је настављен почетком 1913, а Турска је изгубила и важне градове и превласт на мору. Мир је постигнут 30. маја 1913. године Лондонским уговором, којим су Турска и Балкански савезници поделили територије.

Као резултат рата, створена је Кнежевина Албанија, а Рашка област је подељена између Србије и Црне Горе.

Бугарска је добила део Тракије, али је незадовољство поделом територија довело до Другог балканског рата у јуну 1913. Бугари су најпре 29. јуна 1913. године напали српске снаге на реци Брегалници (Брегалничка битка) и били поражени, а дан касније доживели су и пораз од Грка, које су, такође, напали у бици код Кукуша.