Премијером филма „The Jazz Singer” у Њујорку, са тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, на данашњи дан 1927. године почела је ера звучног филма.

Амерички музичко-драмски филм режирао је Алан Кросланд, а продуцирала га је компанија Warner Bros Pictures. Заснован је на истоименој представи из 1925. године, аутора Самсона Рафаелсона, заплет је адаптиран из његове кратке приче „Дан помирења”.

То је први дугометражни филм са синхронизованом снимљеном музиком и синхроним певањем и говором у неколико изолованих секвенци. Његово објављивање је најавило комерцијални успон звучних филмова и ефикасно означило крај ере немог филма са системом звука на диску Vitaphone, са шест песама које је изводио Ал Џолсон.

Измишљена прича остварења је о Џејкију Рабиновичу, младићу који пркоси традицији своје побожне јеврејске породице. Након што је певао популарне мелодије у башти пива, кажњава га отац, хазан (кантор), што наводи Џејкија да побегне од куће. Неколико година касније, сада имена Џек Робин, постао је талентовани џез певач који наступа са лицем офарбаним у црно. Покушава да изгради каријеру забављача, али његове професионалне амбиције на крају долазе у сукоб са захтевима његовог дома и наслеђа…