Студија је открила да је 102 рода изумрло у последњих 500 година - 90 животиња и 12 биљака. Поред тога, пронашла је изумирања у две шире категорије у научном систему класификације живота: 10 породица, које групишу сродне родове, и два реда, која групишу сродне породице. Иако се студија није фокусирала на изумирања на нивоу врсте, Винс је рекао да је у истом периоду од 500 година изумрло више од 900 појединачних врста.

Родови који су изумрли у последњих 500 година укључују додоа, морску краву и групу недавно изумрлих џиновских корњача које су живеле на Маурицијусу и оближњим острвима. Друге изумрле гране дрвета живота укључивале су хавајске птице медојадице. Већина нестанака је међу сисарима (21 род) и птицама (37 родова), а ова стопа, тврди се у раду, учинила је изумирања ретким - представљајући само 0,45% од 22.760 родова које је проценила Међународна унија за заштиту природе. Изненађујуће, анализа је такође сугерисала да су стопе изумирања на нивоу рода почеле да опадају, а најбрже стопе изумирања догодиле су се у деценијама 1870-их, 1890-их и 1900-их.

Ово истраживање је у супротности са студијом из 2023. године, заснованом на 5.400 родова кичмењака, која је открила да се изумирања на нивоу рода „брзо убрзавају“, тврдећи да „се налазимо у шестом масовном изумирању“. Међутим, то истраживање се фокусирало на 5.400 врста кичмењака и искључило рибе, инсекте и биљни свет, узимајући у обзир само мали део живота на овој планети. Иако постоји широко распрострањен консензус о ширем губитку биодиверзитета, води се велика дебата о тачној брзини којом се то дешава и обиму, рекла је Садија Куреши, историчарка науке на Универзитету у Манчестеру у Великој Британији и ауторка нове књиге „Нестали: Неприродна историја изумирања“.

Она је навела да многи геолози не верују да тренутна криза достиже праг прошлих масовних изумирања у геолошком запису.

„Иако тврђење о шестом масовном изумирању могу да функционишу као позив на акцију, апокалиптичне тврдње о губитку подједнако вероватно ће натерати људе да се осећају као да не могу ништа да ураде“, рекла је уз опаску да и даље можемо да направимо значајну разлику и зато је важно да задржимо наду.

Тренутна криза биодиверзитета и шесто масовно изумирање су одвојени концепти које треба раздвојити као појмове, закључили су истраживачи.

Политика, Мариота ВлаСтудија је открила да је 102 рода изумрло у последњих 500 година - 90 животиња и 12 биљака. Поред тога, пронашла је изумирања у две шире категорије у научном систему класификације живота: 10 породица, које групишу сродне родове, и два реда, која групишу сродне породице. Иако се студија није фокусирала на изумирања на нивоу врсте, Винс је рекао да је у истом периоду од 500 година изумрло више од 900 појединачних врста.

Родови који су изумрли у последњих 500 година укључују додоа, морску краву и групу недавно изумрлих џиновских корњача које су живеле на Маурицијусу и оближњим острвима. Друге изумрле гране дрвета живота укључивале су хавајске птице медојадице. Већина нестанака је међу сисарима (21 род) и птицама (37 родова), а ова стопа, тврди се у раду, учинила је изумирања ретким - представљајући само 0,45% од 22.760 родова које је проценила Међународна унија за заштиту природе. Изненађујуће, анализа је такође сугерисала да су стопе изумирања на нивоу рода почеле да опадају, а најбрже стопе изумирања догодиле су се у деценијама 1870-их, 1890-их и 1900-их.

Ово истраживање је у супротности са студијом из 2023. године, заснованом на 5.400 родова кичмењака, која је открила да се изумирања на нивоу рода „брзо убрзавају“, тврдећи да „се налазимо у шестом масовном изумирању“. Међутим, то истраживање се фокусирало на 5.400 врста кичмењака и искључило рибе, инсекте и биљни свет, узимајући у обзир само мали део живота на овој планети. Иако постоји широко распрострањен консензус о ширем губитку биодиверзитета, води се велика дебата о тачној брзини којом се то дешава и обиму, рекла је Садија Куреши, историчарка науке на Универзитету у Манчестеру у Великој Британији и ауторка нове књиге „Нестали: Неприродна историја изумирања“.

Она је навела да многи геолози не верују да тренутна криза достиже праг прошлих масовних изумирања у геолошком запису.

„Иако тврђење о шестом масовном изумирању могу да функционишу као позив на акцију, апокалиптичне тврдње о губитку подједнако вероватно ће натерати људе да се осећају као да не могу ништа да ураде“, рекла је уз опаску да и даље можемо да направимо значајну разлику и зато је важно да задржимо наду.

Тренутна криза биодиверзитета и шесто масовно изумирање су одвојени концепти које треба раздвојити као појмове, закључили су истраживачи.

Политика, Мариота Влаисављевић