Научници пажљиво прате ову појаву, користећи напредне свемирске опсерваторије како би проучавали како еволуција Сунчевог магнетног поља утиче на читав Сунчев систем.

Иако Сунце постоји већ милијардама година, оно је далеко од досадног. Његово магнетно поље које се стално мења подсећа нас да је наш колико је наша најближа звезда сила природе.

На сваких 11 година, Сунце пролази кроз фасцинантну трансформацију - његово магнетно поље се „преврће“. Ово означава врхунац соларног циклуса, познат као соларни максимум, после којег следи период тишине, соларни минимум. Сунце, дакле, не само да светли, већ прати предвидив циклус активности, који се мери бројем сунчевих пега - тамних, магнетно активних области на његовој површини. Више пега значи већу активност, а тренутно се налазимо управо на врхунцу, преноси Max Planck Society.

Поред стандардног 11-годишњег циклуса, Сунце прати и дужи ритам, познат као Халеов циклус, који траје 22 године. После два соларна циклуса, Сунчево магнетно поље се у потпуности ресетује и враћа у првобитну оријентацију.

Соларни минимум и максимум

На соларном минимуму, Сунчево магнетно поље је организовано, са јасно дефинисаним северним и јужним полом. Како активност расте, магнетне регије постају све замршеније и непредвидљиве. На крају, поље се стабилизује - али са половима обрнуто постављеним, а ми смо тренутно у тој фази.

Сунце је достигло највиши ниво активности, а научници очекују да ће овај период високе активности трајати до краја 2025. године, пише astronomynow.com.

Северна хемисфера Сунца сада има магнетно поље усмерено ка југу, док је јужна хемисфера преузела северну оријентацију. Овај тренутак кратко доводи Сунчево поље у слично поравнање са Земљиним.

Недавне слике са свемирског телескопа Solar Orbiter, који је у марту 2025. године први пут забележио Сунчев јужни пол, приказују хаотичан мозаик магнетне активности, што је карактеристично за фазу преокрета магнетног поља. Кретање сунчевих пега и њихова међусобна интеракција помажу у преокретању укупног Сунчевог магнетног поља, усмеравајући га ка новој оријентацији.

Овај преокрет има значајан утицај и на Земљу, укључујући повећање учесталости аурора и потенцијалне сметње у сателитским комуникацијама и навигацији.

Одакле Сунцу магнетно поље

Магнетно поље Сунца настаје дубоко у његовом језгру, где се плазма креће у вртложним обрасцима. Научници још увек покушавају да разумеју како управо овај унутрашњи процес доводи до промена на површини. Иако је јасно да сунчеве пеге играју значајну улогу у магнетном преокрету, тачан механизам још увек није потпуно схваћен, преноси BBC.

За разлику од бацања новчића, Сунчев магнетни преокрет не дешава се у једном тренутку. Уместо тога, процес траје месецима, па чак и годинама, док Сунце прелази из хаотичног, сложеног поља у стабилан дипол са обрнуто постављеним половима.

Упркос томе што ово звучи драматично, магнетна промена Сунца је потпуно природан процес. Нема ризика по живот на Земљи, и већина људи уопште не примећује тренутак када се он догађа - иако доноси неке занимљиве ефекте.

Период који претходи „флипу” је најактивнији за Сунце. Соларне бакље, сунчеве пеге и коронална масовна избачања (CMEs) постају чешћи, шаљући таласе енергије и наелектрисаних честица у свемир.

Сада, када је Сунце у свом енергетски најјачем тренутку, Земљина атмосфера бива бомбардована наелектрисаним честицама. То може да изазове снажније геомагнетне олује, које утичу на сателите, електроенергетне мреже, али и да стварају спектакуларне поларне светлости на небу.

Боља заштита од космичког зрачења

Неочекивано позитивно дејство магнетног преокрета Сунца је боља заштита наше планете од космичких зрака - високоенергетских честица које долазе изван Сунчевог система.

Таласасто Сунчево магнетно поље помаже да се више ових штетних честица одбије, делујући као космички штит. Сада, када је преокрет завршен, Сунчева огромна електрично наелектрисана површина која се протеже у свемир постала је неправилнија. То помаже у заштити Земље, стварајући ефикаснију баријеру против космичког зрачења.

Брзина којом се Сунчево магнетно поље стабилизује након преокрета може да укаже на много ствари у наредном соларном циклусу. Брза стабилизација указује на активнији наредни циклус, док спора транзиција значи слабији наредни циклус.

Последњи соларни преокрет десио се 2013. године, када је северном пољу требало готово пет година да заврши своју промену. Овај спори процес довео је до слабијег соларног циклуса, што може да пружи назнаке шта нас очекује даље.

Земљино магнетно поље

Иако преокрет сами не примећујемо, сателити и комуникационе мреже то бележе. Повећана соларна активност може ометати GPS, радио сигнале, па чак и електроенергетне мреже, због чега научници сматрају да је предвиђање свемирског времена све важније.

Астронаути у свемиру, нарочито они изван Земљине заштитне атмосфере, суочавају се са већим ризиком од зрачења. Свемирске агенције прате соларне активности како би заштитиле посаду.

Сунчево промењено магнетно поље утиче и на Земљино поље, стварајући светлосне појаве у Земљиној атмосфери и обликујући обрасце свемирског времена који утичу на горње слојеве атмосфере.

За разлику од Сунца, магнетно поље Земље се не мења толико редовно. Када се то догоди, што је ретко и дешава се сваких неколико стотина хиљада година, ефекти могу да буду знатно озбиљнији.

Светлосне представе и нестанак струје

Један од најупечатљивијих ефеката повећане соларне активности су поларне светлости - аурора бореалис и аурора аустралис. Када соларне олује шаљу наелектрисане честице ка Земљи, оне интерагују са атмосфером и стварају прелепе светлосне представе - ауреоле, светлосне представе изазване преламањем светлости кроз ледене кристале у високим облацима.

Иако научници прате Сунце врло пажљиво, предвиђање тачног времена и јачине соларне олује и даље је изазов.

Неке олује могу да изазову нестанке струје, док друге једноставно приређују спектакл на небу. Неки магнетни преокрети пролазе глатко, док други трају дуже. Тачан процес зависи од понашања Сунчевог поља у периоду пре промене, а сваки циклус је нешто другачији.

У последње време, Сунце је производило више соларних бакљи и CMEs него што се очекивало. Истраживачи верују да се налазимо у интензивном соларном максимуму, снажнијем него што су првобитне прогнозе предвиђале.

Утицај на климу

НАСА, Европска свемирска агенција (ЕСА) и други глобални институти прате Сунчеву активност 24 сата. Коришћењем сателита, попут Solar Dynamics Observatory, они прате промене и предвиђају свемирске временске догађаје који могу да утичу на Земљу.

Неки истраживачи, такође, испитују да ли соларни циклуси утичу на климу Земље.

Иако Сунчева енергија благо варира током времена, већина студија показује да њен утицај на климу није значајан у поређењу са последицама људских активности.

Пошто је Сунчево магнетно поље сада у потпуности преокренуто, започиње наредни циклус овог понављајућег процеса. Сваки преокрет део је сталне еволуције Сунца, циклуса који траје милијардама година.

Научници настављају да усавршавају своје моделе како би боље предвидели како будућност човечанства може да буде погођена променама Земљиног космичког партнера, пише Space.com.

Погледајте - Understanding the Magnetic Sun

РТС, Драгана Шубаревић