Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Блокадери

2025.09.12

Да би нека копија имала смисла, мора, под један, да има смисла и, под два, да буде бар минимално функционална. То ће вам рећи сваки иоле озбиљан продавац са 'Алиекспреса', такорећи чак и она лоша копија са 'Алиекспреса' мора некако да ради, колико-толико, али да ради. Е сад, Српска напредна странка успела је у нечему немогућем. Направили су копије које не могу да добаце чак ни до квалитета оних лоших копија са 'Алиекспреса', дакле, нити имају смисла нити шта раде.

Напредњаци су последњих дана решили да ископирају две ствари, блокаде факултета и протестне шетње односно блокаде улица, које иначе трају већ месецима због погибије 16 људи на железничкој станици у Новом Саду. 

Надница за блокаду

За симболичну накнаду од, како чујемо, 5.000 динара напредњаци излазе на улице градова у Србији и шетају у знак протеста против блокада. Дакле, блокирају улице јер се противе блокадама. Желе да живе и да се крећу нормално и зато - блокирају улице. И живе нормално тако што у време радног времена иду да блокирају улице и крећу се нормално тако што блокирају саобраћај. Схватили сте. Није то неко тамо у централи баш промислио како треба, али њима ионако само треба добар кадар, да се пусти на 'Информеру' и да се каже како обичан народ ‘оће нормално да живи, а ови што желе тамо некакву правду и институције, е они им не дају.

Са друге стране, декан Филозофског факултета у Новом Саду упао је са неколико колега на факултет, из њега су уз помоћ полиције избацили студенте у блокади и сада он држи ту зграду у блокади данима, не дајући никоме да уђе, због чега се петицијом огласило готово 200 професора и сарадника тог факултета, осуђујући његово понашање. Слично је урадио и декан ДИФ-а у Новом Саду, само што је он на факултет ушао помало авантуристички, кроз прозор, а у подухвату су му, осим полиције, помагали и дежурни СНС батинаши, тако да су сада и тај факултет блокирали они који су се до пре неколико дана жалили што су факултети блокирани.

Било би лепо видети тај састанак и брејнсторминг на којем је труст напредних мозгова дошао до закључка да су баш ово идеје које су добре за реализацију, али помало смо већ и навикли да срљају из гафа у гаф, из грешке у грешку, из катастрофе у катастрофу, а да то представљају као своју нову велику победу. Тако је функционер СНС-а Владимир Ђукановић сада поново прогласио „победу над обојеном револуцијом“, констатујући да ју је, на крају, извојевала „пешадија“ односно обичан народ и то мирно, хришћански, уз тек покоју међусобну тучу, али добро, шта ће људи, кад нема блокадера у близини, па што се не пошибати мало са колегама, па наши смо, мајку му. 

Бестселер писмо председника

Проблем је само што су и Ђука и многи други већ толико пута проглашавали непостојећу победу над непостојећом револуцијом да то више нико практично и не слуша, а камоли да верује у то, док би председник Србије Александар Вучић сада већ могао да пише књигу „Како сам у току једне године чак 70 пута победио обојену револуцију“. Питање је и да ли би та књига сада била бестселер, како је ономад најавио, с обзиром на то да су његов одговор британском листу Гардијан објавили на страници Писма читалаца, негде између писма Џона из Сасекса, Елизабет из Ливерпула и фотографија свежих шаргарепа са пијаце. Писмо, дакле, није било бестселер ни међу писмима на тој страни. 

За то време, Ћациленд је и даље ту, ваљда чекају да се обави свечана церемонија проглашења победе над обојеном револуцијом, па да се разиђу и оду да блокирају локални пут у Брусу, Пожеги или неком трећем месту, јер дневница је мање-више иста, а зезање је много боље кад шеташ него кад седиш. Још ако успут испадне нека туча са колегама, па шта више човек да пожели?

Њуз Нет,  Ненад Милосављевић