Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Замислите да у трептају ока преузмете целу серију са Нетфликса, да у реалном времену управљате роботском руком на другом континенту или да преко свог телефона присуствујете холограмској конференцији. Ово није научна фантастика, већ обећање које доноси 6Г технологија.

Док се свет још увек навикава на предности 5Г мреже, следећи велики скок - 6Г - већ се назире на хоризонту, а трка је глобална: Сједињене Државе, Кина, Јужна Кореја и Финска улажу огромна средства у истраживање и развој.

Тим инжењера из Кине и САД недавно је представио револуционарни 6Г чип способан за пренос података брзином већом од 100 гигабита у секунди. Овај прототип, развијен од стране научника са Пекиншког универзитета, Градског универзитета у Хонг Конгу и Калифорнијског универзитета у Санта Барбари, одликује се изузетном ефикасношћу. Реч је о брзинама које су чак 10 пута веће од теоретског максимума 5Г мреже и готово 500 пута брже од њених просечних брзина у стварној употреби, пише Science Alert.

Упркос сићушним димензијама од свега 11 x 1,7 милиметара, овај чип оперише на „ултраширокопојасним” фреквенцијама, спектру који се протеже од 0,5 до 115 гигахерца.

За покривање тако широког распона користи девет различитих радијских појасева, што је задатак који би иначе захтевао знатно већи број различитих компоненти.

Кључ иновације лежи у у интеграцији фотоничке технологије - коришћењу електро-оптичког модулатора, који радијске сигнале претвара у оптичке, док се за обрнути процес ослања на оптоелектроничке осцилаторе, чиме се постиже стабилно генерисање сигнала и брз рад чипа, пише Tech Xplore.

Корак у будућност

Иако се комерцијална примена 6Г мрежа не очекује пре 2030-их година, већ се сада постављају темељи за технологију која ће обликовати будућност. Иако су ранији прототипови већ демонстрирали сличне брзине, нови чип се истиче својом изузетном ефикасношћу.

Према писању South China Morning Post-а, кинески научници су чип описали као „универзални 6Г уређај, који покрива цео бежични спектар и омогућава брзину веће од 100 гигабита у секунди”. Наглашава се да би ова технологија могла доследно да пружа ултрабрзи интернет и у руралним подручјима, затварајући дигитални јаз између градова и села.

Долазак 6Г бежичне технологије сматра се неизбежним, иако телекомуникацијске фирме чека огроман посао на развоју потребне инфраструктуре.

Очекује се да ће 6Г заживети током наредне деценије, „таман на време да одговори на експоненцијални раст потреба за преносом података, подстакнут стримингом садржаја у ултра-високој резолуцији (UHD) и све широм применом вештачке интелигенције”, закључује кинески лист. 

Због чега је 6Г технологија толико важна

Шеста генерација бежичне комуникационе технологије осмишљена је да надмаши могућности 5Г мреже брзином, капацитетом и одзивом без преседана. Док 5Г може да испоручи брзине до 10 гигабита у секунди, очекује се да 6Г понуди проток већи од 100 гигабита и латенцију од свега 0,1 милисекунду - готово тренутно реаговање система.

Ипак, 6Г није само прича о бржем преузимању садржаја. Суштина је у стварању интелигентног, повезаног екосистема у којем ће вештачка интелигенција, машинско учење, edge computing (начин обраде података где се информације не шаљу у удаљени дата центар или „облак“, већ се обрађују у самом уређају или сензору где су настале) и блокчејн (технологија која стоји иза криптовалута попут биткоина - дигитална књига или база података у којој се информације записују у „блокове“ и повезују у ланац) бити уграђени у саму основу мреже.

Међу кључним особинама 6Г технологије издвајају се: ултраниска латенција, неопходна за операције на даљину, аутономну вожњу и критичне IoT примене (Internet of Things - мрежа повезаних уређаја који међусобно размењују податке и раде без сталног надзора човека); коришћење терахерцног спектра (од 0,1 до 10 THz) који омогућава огромне протоке и прецизно мапирање окружења; мреже засноване на вештачкој интелигенцији које се саме оптимизују и предвиђају потребе корисника; холограмска комуникација у реалном времену; као и непрекидна, готово неприметна повезаност дигиталног и физичког света, пише alo360.net.

Огроман утицај на свакодневни живот

Медицина би доживела револуцију кроз могућност да хирурзи изводе сложене операције на даљину помоћу роботских руку које раде готово без кашњења. Аутономна возила и дронови ослањали би се на тренутно размењивање података, што би омогућило да заиста функционишу самостално. Образовање и рад на даљину добили би нову димензију кроз искуства проширене стварности и вируелне реалности (AR/VR) и холограмске учионице или канцеларије, а паметни градови би уз помоћ милиона повезаних уређаја по квадратном километру могли да оптимизују потрошњу енергије, унапреде безбедност и побољшају хитне интервенције.

Наравно, развој 6Г није без препрека. Ту су високи трошкови изградње инфраструктуре, забринутост због потрошње енергије при раду на високим фреквенцијама, питање глобалне стандардизације и ризици од сајбер-напада у ултра-повезаном свету. Упркос томе, индустрија већ помера границе.

Међународна телекомуникациона унија (ITU) ради на постављању глобалних стандарда, док компаније попут Самсунга, Нокије и Ериксона тестирају прве прототипове.

Погледајте - 6G Wireless Explained | Future of Connectivity & Terahertz Tech!

Политика, Драгана Шубаревић