„Свака стена, свака трава, свака кап росе на овим висинама носи успомену на јунаке који су, раме уз раме, бранили оно што је за њих било светиња - част, веру и слободу Србије. Сећамо се и оне страшне голготе кроз коју је наш народ прошао. Када је српска војска, заједно са својим народом, кренула на мукотрпан пут преко албанских гудура, остављајући за собом домове, огњишта и успомене. У тим леденим беспућима, хиљаде живота је угашено - младих момака, стараца, жена и деце. То није било само војничко страдање, то је био народ на мукама, народ на крсту сопственог постојања. Ипак, кроз ту патњу родила се непоколебљива вера да ће сунце слободе поново обасјати Србију. Када су, исцрпљени и измучени, стигли на обале Јонског мора, када су многи мислили да је крај, они су веровали да је то тек почетак нове борбе. И тако је и било”, рекао је министар одбране. Он је, том приликом, нагласио да се на Крфу и у Бизерти, српска војска поново подигла као феникс из пепела и вратила се на Солунски фронт и Кајмакчалан где је пробијен пут слободе и где је отпочео повратак у отаџбину.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је да су српски војници на Кајмакчалану примили удар и својим грудима заштитили своју отаџбину. „После тумарања кроз албанске голготе, кроз гудуре, кроз смрт, кроз страдање, вратили су се јачи него икада. Вратили су се да у пробоју Солунског фронта упишу једну од највећих страница читаве наше историје”, рекла је министарка.

Заузимање Кајмакчалана, врха на 2.525 метара надморске висине, означило је једну од најтежих и најзначајнијих битака Првог светског рата. Српска војска платила је ову победу великим жртвама. Ипак, освајање „Капије слободе” представљало је прву велику победу обновљене и реорганизоване српске војске.

Политика