Како опет предање говори, „после Загреба се њихов вагон из непознатих разлога запалио, један од крадљиваца се угушио од дима, док је други био сведок како пламен икону није запалио. Богородицу је, у страху од божје казне, одмах  вратио у манастир”. Како год било, икона је од тада поново у манастиру надомак Дунава.       

Постоје и друга предања у вези са Пресветом Богородицом туманском, од оног како је деведесетих спуштала руку испод сребрног окова слике кад је страдао наш народ и подизала је кад се борбе на ратним просторима смире, до веровања да је мноштву неплодних парова који су овде дошли „помогла” да добију потомке, као и најтежим болесницима да се неочекивано исцеле... У књизи „Она никада не спава” тумански игуман је, како сам каже, описао све ове догађаје опширније и наводећи изворе предања.

„Сваком реченицом желео сам да откријем величанствену повест о једној од највећих светиња на нашим просторима и о благослову братског руског народа. У књизи се нижу емоције и живе слике, али и описи истинитих и потврђених догађаја мислим да никога не могу да оставе равнодушним”, како каже Димитрије Плећевић.

Најављује да ће се 21. септембра, после литургије која се служи у 8.30 часова, брачни парови без потомства и родитељи чија су деца болесна, као и сви који траже телесно и духовно исцељење окупити „под плаштом Пресвете Богородицe”. Наиме, икона ће бити скинута са трона и изнета испред цркве. Пред њом ће се служити саборни молебан са освећењем воде. Потом ће је свештеници литијски пронети кроз народ, тако да свако може да је дотакне и прими благослов. Окупљенима ће бити подељени освештани листићи маслине као симболи њеног спасоносног рађања, ловора као симбола њене небеске и земаљске славе и латице црвене руже која представља божанско у људском, које се у њеном лику оваплоћује, како најављује јеромонах Димитрије.

Политика, Мирјана Никић