Пре 65 година, Совјетски Савез ланирао је два пса - Белку и Стрелку у космос. Била су то прва у историји жива бића која су ушла у орбиту и успешно се вратила на земљу. Тиме је био отворен пут човека у космос и учињен велики корак који је омогућио каснија огромна достигнућа у освајању космичког пространства.
После завршетка Другог светског рата, водеће државе почеле су да развијају реактивну технологију и да се припремају за освајање космоса. Тако је и Советски Савез, осим војностратешких циљева, задужио водеће научнике да се позабаве тим питањем. Одмах се схватило да се због многих чинилаца, који тада још нису били разјашњени, експерименат не може почети са човеком већ са другим живим бићима која треба да постану први космонаути.
Американци су почели да експериментишу са приматима који су наизглед најближи човеку. У периоду од 1948. до 1950. лансирали су у космос неколико летилица са мајмунима, али животиње нису преживеле.
Руски научници су пошли другим путем. Сматрали су, а то ће се показати као тачно, да за лансирање у космос идеално одговарају пси који над приматима имају многобројне предности. Нису нервози, лакше се дресирају, боље су припремљени на преживљавање у најтежим условима. То се пре свега односи на ,,дворњашке” (луталице), а не на расне пасмине или мешанце који вековима живе у близини човека, који су навикли на добру храну, топлоту и друге удобности.
Луталице су напротив прошле кроз природни одабир у суровим условима улице и због тога нису пробирљиви, здрави су, подносе различите услове, отпорни су на болести и друга неудобства. Осим тога, одликују се изузетном довитљивошћу и лојално се односе према људима.
Пси-бескућници такође треба да одговарају читавом низу захтева; за лет у космос пас треба да буде тек мало крупнији од мачке, да не буде тези од седам килограма, због скучености кабине и специфичне космичке одеће. Узраст такође игра значајну улогу: животиња не траба да има мање од годину и по дана нити да буде старија од пет-шест година. Боја длаке треба да буде светла због снимања камером.
Пре лансирања у космос, питомци пролазе кроз вишенедељну припрему у Москвској лабораторији а затим на полигону Капустни Јар у Астрахањској области. Ту се прилагођавају специјалној исхрани, бестежинском стању, боравку у скученом простору и навикавању на специјалну одећу а затим се балистичким ракетама лансирају у горње слојеве атмосфере. Ако се све заврши успешно, постају кандидати за космонауте.
Први псићи лансирани у орбиту били су ,дворњашке” са именима Дезик и Циган. Они су 22 јуна 1951. године достигли висину од око 100 километра. Успешно су поднели оптерећење и бестежинско стање после чега су се спустили на земљу падобаном у једном оделењу летилице. Циган је претрпео лаку повреду, али је постао љубимац-председник Државне комисије за организацију истраживања геофизичких ракета, академик Анатолиј Благонравов га је усвојио.
Први живи створ изведен на орбиту земље била је керуша Лајка, лансирана 3. новембра 1957. године летилицом ,,Спутњик-2”. Модул је успешно достигао орбиту, али је Лајка издахнула после неколико часова од стреса и прегревања. У то време, повратак из космоса на земљу још је био технички немогућ и животиње су биле унапред осуђене на погибију. Али, експерименти су потврдили да живо биће може да преживи лансирање у орбиту.
Следећи лет изведен је 28 јула 1960, године и завршен је погибијом паса Лисичке и Чајке. Само 19 секунди после старта, први степен ракете носача се распао и летилица је пала на земљу. Умиљата Лисичка била је љубимица научника светског гласа Сергеја Корољова који је пред старт васионског брода узео кученце у наручје у благо рекао: „Ја желим да ми се ти вратиш.” После ове хаварије инжењери су значајно усавршили систем за српечавање хаварије.
Прва жива бића која су обавила орбитални круг и вратила се на земљу била су Стрелка и Белка. Васионски бод ,,Спуњик-5” лансиран је са космодрома ,,Бајконур” 19 августа 1960. године и за 24 часа седамнаест пута обишао је око земљине кугле после чега се приземио на планирано место. За време лета пси су се налазили у специјалном херметички затвореном модулу са свим неопходним системима за одржавање живота. На почетку лета пси су имали убрзан рад срца и дисања, али је после уласка у орбиту све постало нормално.
Само неколико месци касније Стрелка је донела потомство - шест штенади. Једног од њих, женку Пушинку, Никита Хрушчов је послао као поклон супрузи тадашњег америчког председника Џона Кенедија, Жаклини.
Мање од годину дана касније, 12. априла 1961. године, Јуриј Гагарин је из кабине брода ,,Восток-1” изговорио историјско ,,појехали”.
Политика, Ђорђе Милошевић, Бивши шеф дописништва Танјуга из Москве
Ауторска права Радио Оаза 2026