Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Данас се навршава осам деценија од бацања прве атомске бомбе у историји човечанства, када је 6. августа 1945. године амерички бомбардер „Енола Геј“ испустио разорно оружје на јапански град Хирошиму. У тренутку експлозије, непосредно је погинуло око 78.000 људи, а последице зрачења током наредних година и деценија однеле су животе још на стотине хиљада.

Према званичним подацима јапанских власти, до 1950. године преминуло је око 250.000 људи од последица бомбардовања. Савремене процене фондације за истраживање ефеката зрачења наводе да је у време напада у граду живело до 350.000 становника, док је до краја 1945. живот изгубило између 90.000 и 166.000 особа. Око 90 одсто погинулих били су цивили.

Бомба је експлодирала у 8.15 часова по локалном времену на око 580 метара изнад земље, након што је испуштена са висине од приближно 9.400 метара. Радијус потпуног уништења износио је 1,6 километара, а ватра је захватила површину од 11 квадратних километара. Уништено је 69 одсто свих зграда у граду. У тренутку напада, у Хирошими се налазило око 24.000 војника, али је број страдалих цивила био знатно већи.

Церемонији обележавања годишњице у Хирошими присуствовали су представници 120 земаља и региона, укључујући Израел, Палестину и Украјину. Русија, међутим, другу годину заредом није послала свог изасланика, док је представник Белорусије присуствовао први пут после четири године. Велике нуклеарне силе попут Кине и Пакистана такође нису биле присутне. Приметно је да је ове године Јапан измењио протокол - уместо слања позивница одабраним државама, свим земљама и регијама је упућена обавест о догађају. Захваљујући томе, присуствовали су и представници Палестине и Тајвана, иако Јапан не признаје њихов државни статус.

Историјски гледано, одлука о употреби атомске бомбе донета је 25. јула 1945. године, када је генерал Томас Хенди, као вршилац дужности начелника Генералштаба америчке војске, издао наређење за напад генералу Карлу Спацу. Циљеви су били пажљиво изабрани како би се остварио максималан психолошки ефекат: Хирошима, Кокура (данас део града Китакјушуа), Нигата и Нагасаки. Од бомбардовања Кјота се одустало због његовог културног значаја, а предложени напад на царску палату у Токију такође је одбачен.Претходно је 16. јула успешно изведено тестирање прве атомске бомбе у п устињи Новог Мексика, у оквиру пројекта „Менхетн“, којим је руководио амерички научник Роберт Опенхајмер. Одлука о употреби овог новог оружја донета је уз сагласност савезничке Британије.

Употреба атомске бомбе над Хирошимом, а затим и над Нагасакијем три дана касније, довела је до капитулације Јапана. Објава капитулације уследила је 15. августа, а формални завршетак рата потписан је 2. септембра 1945. године, чиме је окончан Други светски рат.

Хирошима је постала симбол разорне моћи нуклеарног оружја и упозорење човечанству. Сећање на ту трагедију данас служи као позив на мир, нуклеарно разоружање и одговорност.

Политика онлајн

Hiroshima survivors fear rising nuclear threat on the 80th anniversary of atomic bombing