На данашњи дан, 1552. године, завршено је штампање Београдског четворојеванђеља, најстарије штампане књиге у нашој престоници. Она садржи четири канонска јеванђеља и зове се још и Четвороблаговестије. Представља својеврсни споменик српске културе и писмености и заштићено је законом као културна баштина од изузетног значаја.

Текст на старословенском језику

Београдско Четворојеванђеље са својих 211 листова спада у књиге велике осмине, јер је величина њених листова 20 према 30 сантиметара. Штампано је на папиру, у фолио формату, црном и црвеном бојом. Штампани простор на страници је величине 14 према 21,5 сантиметара и потпуно је испуњен текстом (на српскословенском језику, крупним ћириличким словима и сложен у 24 и 25 редова).

Украшено је богатим орнаментима урађеним у куваном дрвету ораховине. Садржи осам великих орнамената и 392 иницијала. Углови и спољне стране испреплетени су белим шарама. Цртана слова су украшена стилизованим листићима или искићена белим лозицама. Тип слова и иницијала преузет је из старих српских рукописних књига и под утицајем je средњевековног сликарства у манастиру Сопоћани. На основу воденог жига, лађарске котве која се налази у кругу изнад ког стоји шестокрака звезда, може се закључити да папир на коме је књига штампана потиче из Италије. Између целина увезани су празни листови.

Тада је владао султан Сулејман Други

Књига је штампана у Београдској штампарији као једина одштампана књига у овој штампарији. Штампање је започео оснивач Београдске штампарије кнез Радиша Дмитровић, а завршио Дубровчанин Тројан Гундулић.