- Баш је то довело до тоталне заблуде потрошача, јер су почели да верују да је кристалисани мед неисправан, а течни једини исправан, док је истина управо супротна. То њихово веровање искористили су фалсификатори меда, те они данас хемијски компонују лажни мед тако да он никад не кристалише, како би потрошачи били „задовољни”, односно заправо обманути - наводи се и додаје да купци треба да имају у виду да кристализација меда нема утицаја на његов квалитет, али је својство сваког природног меда, само што неке врсте меда кристалишу већ у петнаестак дана од вађења из кошнице (нпр. уљана репица, сунцокрет), а некима треба чак неколико година (нпр. багрем).

Зашто мед кристалише? Мед је високо концентровани раствор шећера. Садржи више од 70 одсто шећера и мање од 20 одсто воде. У меду има много шећера у односу на садржај воде. То значи да вода у меду садржи додатну количину шећера, више него што би могло природно да се у њој раствори. Прекомерна количина шећера чини мед нестабилним. Значи, природно је да мед кристалише, јер је превише засићен раствор шећера. Два главна шећера у меду су фруктоза (воћни шећер) и глукоза (грожђани шећер). Садржај фруктозе и глукозе у меду варира од врсте меда. Равнотежа ова два доминантна шећера главни је разлог који доводи до кристализације меда, а релативни проценат сваког од њих одређује да ли кристалише брзо или споро. Оно што се кристалише је глукоза, због ниже растворљивости. Фруктоза је топљивија у води од глукозе и остаће течна. Kада се глукоза кристалише, она се одваја од воде и поприма облик ситних или крупнијих кристала. Kако кристализација напредује и кристалише се више глукозе, ти кристали се шире по меду. Раствор прелази у стабилни засићени облик и на крају мед постаје замућен и густ или кристалише.

Kристалисани мед по правилу има светлију, односно блеђу боју него када је течан. То је због чињенице да шећер глукоза тежи да се одвоји у облику дехидрирајућих кристала и да су кристали глукозе природно чисто бели. Тамнији мед задржава смеђи изглед.

Како је објашњено, температура складиштења има велики утицај на кристалисање меда. Kристализација меда је најбржа на температури чувања меда од 10 до 15 степени. На температури испод 10 степени кристализација је успорена. Ниска температура повећава вискозност меда (мед је гушћи када се охлади), а то успорава стварање и ширење кристала.

Политика, Ивана Албуновић