Да ли је тачно да се само прави мед кристалише или се то може догодити и са фалсификатима којих је све више и са којима се боре све европске државе па и Србија. У Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) одговарају на ово једно од најчешћих питања потрошача и истичу да да је кристализација или гранулација меда природни феномен којим мед прелази из течног у получврсто стање. Пчелари то називају кристалисаним медом.
- Kристализација меда је мало позната код потрошача. Многи претпостављају да је у питању мед који је фалсификован, односно неприродни производ, а често се назива ушећереним медом, што није правилан термин. Заправо, процес кристализације је природан и спонтан. Већина сировог или незагрејаног меда има природну тенденцију да се временом кристалише. Kристализација не утиче ни на који начин на мед нити на његов квалитет, осим на боју и текстуру. Kристалисани мед се не квари и чува укус и карактеристике квалитета течног меда. Неки корисници меда га воле у овом стању, јер га је лако намазати на хлеб или тост без капања, а и укус му је значајно богатији - наводи се на сајту ове најбројније домаће организације пчелара.
Стручњаци напомињу да ниже температуре подстичу бржу кристализацију меда, у северним земљама као што су Русија, Норвешка, Шведска, Финска… потрошачима је чудно када у тегли виде течни мед верујући да је можда фалсификат чим није кристалисао. Потпуно супротно погрешном ставу у јужнијим државама где је меду потребно много више времена да се овај процес догоди. Такво наопако веровање вероватно потиче из времена када није било много пчелара и меда, те се мед конзумирао много брже, пре него што би кристалисао, истичу у овој организацији.
- Баш је то довело до тоталне заблуде потрошача, јер су почели да верују да је кристалисани мед неисправан, а течни једини исправан, док је истина управо супротна. То њихово веровање искористили су фалсификатори меда, те они данас хемијски компонују лажни мед тако да он никад не кристалише, како би потрошачи били „задовољни”, односно заправо обманути - наводи се и додаје да купци треба да имају у виду да кристализација меда нема утицаја на његов квалитет, али је својство сваког природног меда, само што неке врсте меда кристалишу већ у петнаестак дана од вађења из кошнице (нпр. уљана репица, сунцокрет), а некима треба чак неколико година (нпр. багрем).
Зашто мед кристалише? Мед је високо концентровани раствор шећера. Садржи више од 70 одсто шећера и мање од 20 одсто воде. У меду има много шећера у односу на садржај воде. То значи да вода у меду садржи додатну количину шећера, више него што би могло природно да се у њој раствори. Прекомерна количина шећера чини мед нестабилним. Значи, природно је да мед кристалише, јер је превише засићен раствор шећера. Два главна шећера у меду су фруктоза (воћни шећер) и глукоза (грожђани шећер). Садржај фруктозе и глукозе у меду варира од врсте меда. Равнотежа ова два доминантна шећера главни је разлог који доводи до кристализације меда, а релативни проценат сваког од њих одређује да ли кристалише брзо или споро. Оно што се кристалише је глукоза, због ниже растворљивости. Фруктоза је топљивија у води од глукозе и остаће течна. Kада се глукоза кристалише, она се одваја од воде и поприма облик ситних или крупнијих кристала. Kако кристализација напредује и кристалише се више глукозе, ти кристали се шире по меду. Раствор прелази у стабилни засићени облик и на крају мед постаје замућен и густ или кристалише.
Kристалисани мед по правилу има светлију, односно блеђу боју него када је течан. То је због чињенице да шећер глукоза тежи да се одвоји у облику дехидрирајућих кристала и да су кристали глукозе природно чисто бели. Тамнији мед задржава смеђи изглед.
Како је објашњено, температура складиштења има велики утицај на кристалисање меда. Kристализација меда је најбржа на температури чувања меда од 10 до 15 степени. На температури испод 10 степени кристализација је успорена. Ниска температура повећава вискозност меда (мед је гушћи када се охлади), а то успорава стварање и ширење кристала.
Политика, Ивана Албуновић
Ауторска права Радио Оаза 2026