„Ово је за нас ве­о­ма ту­жан дан. Пре тач­но 33 го­ди­не на­пу­сти­ли смо сво­ја ог­њи­шта. Већ су­тра­дан нам је сру­ше­на цр­ква, уби­јен све­ште­ник, а по­том су у Ле­ди­ћи­ма звер­ски уби­је­ни чак и осам­на­е­сто­ме­сеч­на бе­ба и ста­ри­ца од 94 го­ди­не”, ре­као је Бје­ли­ца но­ви­на­ри­ма. До­дао је да је у Тр­но­ву та­да уни­ште­но ви­ше од 80 од­сто стам­бе­ног фон­да и да је стра­да­ло чак 13 од­сто укуп­ног срп­ског ста­нов­ни­штва оп­шти­не.

„И да­нас, као из­ра­зи­то не­раз­ви­је­на оп­шти­на, бо­ри­мо се с по­сле­ди­ца­ма ра­та, али по­ку­ша­ва­мо да очу­ва­мо до­сто­јан­ство и за­јед­ни­штво”, по­ру­чио је на­чел­ник.  

Го­ран Ти­мо­ти­ја, пред­сед­ник Ор­га­ни­за­ци­је по­ро­ди­ца за­ро­бље­них и по­ги­ну­лих бо­ра­ца и не­ста­лих ци­ви­ла Тр­но­ва, под­се­тио је на хе­рој­ску бор­бу Тр­нов­ског ба­та­љо­на, спе­ци­јал­не је­ди­ни­це „Бе­ли ву­ко­ви”, Пр­ве мо­то­ри­зо­ва­не гар­диј­ске бри­га­де, као и бо­ра­ца из Гац­ка, Ка­ли­но­ви­ка, Фо­че и це­ле Са­ра­јев­ско-ро­ма­ниј­ске ре­ги­је. „Зло­чи­ни над Ср­би­ма у Тр­но­ву, на­жа­лост, ни­су за­у­ста­вље­ни за­вр­шет­ком ра­та. Они се на­ста­вља­ју кроз ћу­та­ње пра­во­су­ђа. За зло­чи­не у 13 тр­нов­ских се­ла ни­ко ни­ка­да ни­је од­го­ва­рао, ни­ко ни­је осу­ђен за сто­јед­ног ци­ви­ла, за мон­стру­о­зне зло­чи­не у на­се­љи­ма, Го­ди­ња, Тре­бе­ча, Ми­ље, Де­се­ци, Ле­ди­ћи, Ли­со­ви­ћи, Ба­ри­це... Ту су све уби­ја­ни срп­ски ци­ви­ли ста­ри­ји и де­ца, а на­кон 30 и ви­ше го­ди­на ми не­ма­мо суд­ску пре­су­ду”, ис­та­као је Ти­мо­ти­ја. 

Иси­до­ра Гра­о­рац, пред­сед­ни­ца Ре­пу­блич­ке ор­га­ни­за­ци­је по­ро­ди­ца за­ро­бље­них и по­ги­ну­лих бо­ра­ца и не­ста­лих ци­ви­ла ка­же да је те­шко ми­сли­ти о то­ме на ко­ји на­чин су уми­ра­ли де­ца и од­ра­сли љу­ди. „Ха­шки три­бу­нал, као ни са­ра­јев­ско пра­во­су­ђе, ни­шта ни­су ура­ди­ли на по­ми­ре­њу”, ре­кла је она.

Иза­сла­ник срп­ског чла­на Пред­сед­ни­штва БиХ Бо­шко То­мић ре­као је да раз­ли­чи­та ту­ма­че­ња исто­ри­је не во­де по­ми­ре­њу. „Бор­ци и ци­ви­ли ко­ји су стра­да­ли у Тр­но­ву оста­ви­ли су нам у ама­нет Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Ни­јед­на срп­ска жр­тва не сме би­ти за­бо­ра­вље­на. Вре­ме ће до­ћи ка­да ће и они ко­ји су чи­ни­ли зло­чи­не тра­жи­ти опро­штај”, по­ру­чио је То­мић.

Гра­до­на­чел­ник Ис­точ­ног Са­ра­је­ва Љу­би­ша Ћо­сић на­гла­сио је да је 1992. го­ди­на би­ла нај­тра­гич­ни­ја за срп­ски на­род на под­руч­ју Тр­но­ва. Он је ре­као да је ода­та по­част ци­ви­ли­ма и бор­ци­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске уби­је­ним Од­брам­бе­но-отаџ­бин­ском ра­ту и ево­ци­ра­не успо­ме­не на де­ша­ва­ња 1992. го­ди­не, ка­да су ме­шта­ни Тр­но­ва муч­ки на­па­ли при­пад­ни­ци та­ко­зва­не Ар­ми­је БиХ.

„Тог ју­ла ни­ко ни­је мо­гао ни слу­ти­ти раз­ме­ре тра­ге­ди­је. Љу­ди су на­пад­ну­ти ра­но ују­тро - од сво­јих до­ју­че­ра­шњих ком­ши­ја”, ре­као је Ћо­сић.

Вој­ска Ре­пу­бли­ке Срп­ске је на Пе­тров­дан, 12. ју­ла 1993. го­ди­не осло­бо­ди­ла Тр­но­во, за­те­кав­ши зга­ри­шта и ру­ше­ви­не. Ка­ко под­се­ћа Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС, за рат­не зло­чи­не над Ср­би­ма из Тр­но­ва још ни­ко ни­је од­го­ва­рао, а пред Су­дом БиХ во­ђе­ни су про­це­си про­тив Ед­хе­ма Го­ди­ња­ка, Ме­да­ри­са Ша­ри­ћа и Мир­ка Бу­но­зе.

Политика, Младен Кременовић