Тамара Миленковић Керковић, универзитетска професорка у Нишу, градска одборница и бивша народна посланица Покрета Двери, каже да чињеница коју је Трајковић изнела говори да је Вучићев легитимитет „локализован и сведен на уску приватизовану територију ’Ћациленда’ коју покушава да брани и по такву цену“.

„На исти начин као што то шаторско насеље у центру Београда, између Андрићевог венца и дома Парламента, симболизује крајњу тачку дегенерације личног режима Александра Вучића, тако и довођење људи са Космета, чију је земљу и животе већ предао Арбанасима и свом пословном партнеру Куртију, да се придруже јадним становницима ’Ћациленда’, представља бескрупулозност једног преплашеног самодршца који сада, након Космета, и остатак Србије жури да опљачка и ресурсе преда страним корпорацијама“, оцењује Миленковић Керковић. Она још каже да је „Ћациленд“ контрапункт истинитом, добром и лепом, као лаж, зло и ружно, и да представља највиши домет једног режима који „више нема никаквог додира са реалношћу, са српским народом посебно“.

„Сигурна сам да је ова последња злоупотреба и инструментализација уцењених или плаћених појединаца из српског народа са КиМ, уједно и последњи покушај Вучића да насилним стварањем своје приватне војске и понижавањем напаћеног народа са наше Свете земље, који је упропастио својим антиуставним чиновима, пружи себи осећај сигурности који одавно нема. Страх је сенка сваког тиранина. Свако би се на његовом месту плашио. Разумемо то јако добро“, каже. Она додаје да „самодржац треба да зна, а што му студенти и побуњени грађани поручују, Таљеранову еминентну поруку Наполеону: „Са бајонетима можеш да учиниш све, али на њима не можеш седети“.

„Сила није титулус. Вучић је власт изгубио, он не влада ни разумом, ни вољом ни срцима Срба. Насупрот добро плаћеним клијентима и Радоичићевој ’преторијанској гарди’, коју доводе са продатог Космета да ’чувају страх’ Господара ’Ћациленда’, сигурна сам да ће наш народ са КиМ учествовати у стварању једне нове, праве Србије и одустати од сваке подршке антиуставном узурпатору, који завршава као ’Ћаци’, седећи на надстрешници својих илузија, које смо исувише скупо платили. Никада више“, каже она.

Социолошкиња Оливера Сашек Радуловић додаје да се, под условом да Рада Трајковић располаже тачним информацијама, у шта не сумња, у Ћациленду одиграва последња линија одбране режима Александра Вучића.

„Проблематично је, међутим, ко тачно и од кога брани председника Србије. Народ са Косова то свакако није. Њима је вероватно јасније него било коме, да су за последњих тринаест година Вучићеве власти изгубили не само политички утицај и све институције, већ и личну безбедност. Данас се у Ћациленду, симболично и дословно, налази сав талог који је Вучићев систем створио - уз његов благослов и за његове потребе“, каже она.

Сашек Радуловић оцењује да је лојалност, која се награђивала ћутањем и привилегијама, кулминирала у Бањском скандалу, уз  међународну потерницу са именом Милана Радоичића.

„Зато не би било изненађење ни да се исти тај Радоичић, уз своју паравојску, данас налази у Ћациленду. У месту без закона, правила, одговорности и без образа“, каже она.

Данас, Зорица Миладиновић