Реч "мамурлук" потиче из турског језика, тачније од речи махмур, што значи поспан, омамљен, или тром.

Појам мамурлук ушао је у српски језик толико природно да ретко ко застане да се запита - одакле баш та реч да опише једно од најнепријатнијих стања које долази дан после пијанства? 

У турском језику махмур не означава нужно последице алкохола, већ генерално стање тромости, замућености и умора - оно што би данашњим речником могло да се опише као "замућена свест".

Српски језик је од ове речи направио именицу додавањем суфикса "-лук", који се често користи за стварање апстрактних именица - као што су бедлук (од бед, несрећа) или баксузлук (од баксуз, несрећник). 

Тако је махмур-лук постао "мамурлук" - стање у коме се осећамо омамљено, безвољно, са главобољом и вртоглавицом, обично дан после прекомерног уживања у алкохолу.

Занимљиво је да су током турске владавине на Балкану многи изрази везани за свакодневицу - нарочито за јело, пиће, одећу и расположење - баш из тог језика ушли у српски, и ту остали до данас.

Тако и мамурлук данас више не носи оријенталну патину свог порекла, али носи све последице претходне ноћи.

У свакодневној употреби, мамурлук је постао синоним за дан када се присећамо одлука које више не можемо да опозовемо. 

А језички гледано - и то је једна врста историје.

Данас