Миљевачком платоу
У Цркви Светог Марка у Београду служен је помен убијеним Србима на Миљевачком платоу код Дрниша, где су хрватске снаге на данашњи дан пре 33 године ликвидирале 40 српских територијалаца, а већину масакрирале.
После парастоса, којем су присуствовали чланови породица, комшије и пријатељи убијених, представници удружења погинулих и несталих, као и избеглих из Републике Српске Крајине, положени су венци и цвеће на споменик страдалим Србима у ратовима од 1991. до 2000. године на простору бивше Југославије, у Ташмајданском парку.
Председник Удружења породица погинулих и несталих лица "Суза" Драгана Ђукић поручила је да не сме да се заборави шта се догодило 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу.
- Догодио се монстроузан злочин над српским припадницима територијалне одбране, и то у присуству Унпрофора - рекла је Ђукићева. Она је указала да је поред 40 страдалих, било рањених и заробљених територијалаца, као и да је српско село Нос Калик срушено до темеља и спаљено, док је дио становништва побијен, а други интерниран на острво у шибенском архипелагу.
- Тела погинулих су масакрирана, бачена у крашку јаму и затрпана смећем. Посмртни остаци су ексхумирани два месеца касније, али због тешког стања у ком су се налазили, њих 12 није идентификовано. Тела су још у заједничкој гробници на Книнском гробљу - нагласила је Ђукићева. Она је напоменула да породице и после 33 године чекају на ексхумацију и идентификацију како би их достојно сахранили у породичну гробницу са именом и презименом.
Најтеже им, наводи Ђукићева, пада то што са хрватске стране нема никакве емпатије за жртве, a ни одговорности за злочине над Србима, као и у случајевима бројних злодела на подручју Хрватске.
- Када је реч о 12 убијених територилаца, који се још воде као нестали, тужно је што се тачно зна где су они сахрањени. На книнском гробљу некада је било 12 хумки и били су крстови са бројевима. Нажалост, зуб времена је учинио своје, па су те хумке зарасле у коров, а крстови су иструлили - рекла је Ђукићева. Она је истакла да се тачно зна који су људи ту сахрањени, али се не зна ко је ко од њих, иако је хрватска комисија пре две године обећала да ће тела бити ексхумирана и да је наводно све договорено.
- Међутим, то је била још једна лажна нада, јер све стоји како стоји на книнском гробљу. То је пример да се преко ноћи, ако се хоће, може решити 12 случајева несталих. Свој мир би нашло и 12 породица, јер је све познато. Али, поражавајуће је то што те породице ни после толико година немају мир - нагласила је Ђукићева.
Према њеним речима, ситуација је таква зато што су у питању српске жртве, што се види и из састанака са члановима хрватске комисије за тражење несталих.
- Када смо им поставили питање да ли би иста ситуација била да су у питању хрватске жртве, добили смо одговор да би то било решено преко ноћи - истакла је Ђукићева. Она је указала на чињеницу да у Хрватској постоје 33 регистроване локације које се не ескхумирају, због чега се, како каже, породице несталих с правом питају када ће на ред доћи неке скривене локације.
У Документационо-информационом центру "Веритас" наводе да се о злочину на Миљевачком платоу све зна, јер су га починиоци забележили на видео-траци.
Подсећају да се та трака, непосредно после тога, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео-клубовима широм Европе.
Међутим, осуђена су само двојица припадника Хрватске војске - Анте Бабац на три године и осам месеци и Мишо Јаковљевић на три године затвора због убиства једног ратног заробљеника - Мирослава Суботића, припадника Територијалне одбране из кинског села Ервеник.
Они су осуђени пред Жупанијским судом у Сплиту, а ту пресуду потврдио је и Врховни суд Хрватске, док Хашки трибунал, без обзира на мноштво валидних доказа, никога није процесуирао.
СРНА
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026