То спарно поподне 15. јуна 1862. на извор је довело малог Саву шегрта, турске низаме (војнике) и многе друге да утоле жеђ. Један турски војник отео је тада Сави крчаг из руку и он је почео да се брани, што је веома наљутило Турчина па га је он убио бајонетом, по једној верзији, а по другој га је ударио крчагом у главу и Сава је пао окрвављен поред чесме.

На место злочина су брзо стигли српски војници који су ухапсили војнике, а како су се задесили и бројни турски војници на истом месту, хапшење је прерасло у велики окршај који је трајао целу ноћ.

Убрзо је наишла српска патрола, а за њом и турска и дошло је до оштрог вербалног обрачуна. Да би се разрешио цео догађај, стигао је и терџоман - тумач турског језика београдске полиције Сима Нешић.

Сима Нешић и српски жандарми покушали су да приведу одговорног низама, али су Турци онда запуцали и у општем метежу убијени су Сима Нешић и жандарм Ђорђе Нишлија.

Бомбардовање Београда и одлазак Турака

Вест о догађањима код Чукур чесме муњевито се пронела Београдом. Убрзо затим, читав град је плануо, а нагомилано незадовољство је експлодирало. На све стране чули су се експлозије, борба је почела да се распламсава. Срби су заузели Варош капију, а Сава капију и Стамбол капију порушили. Кнез Михаило је, из Шапца где се тих дана налазио, послао ултиматум Турцима да до осам часова увече напусте варош.

Следећи дан 16. јун протекао је у миру, али је већ наредни 17. био судбоносан за Београд. Турци су се повукли у Београдску тврђаву и почело је бомбардовање из 56 тврђавских топова. Погинуло је око 50 грађана и војника, изгорело 20, а уништено око 357 кућа.

У току јула исте 1862. године, у Канлиџи поред Цариграда започети су мировни преговори на којима су учествовали Француска, Енглеска, Русија и Аустрија. Тада је донета одлука да се турско становништво исели из Србије. У наредних годину дана исељено је више од осам хиљада Турака. На интервенцију страних конзула, тада је закључено примирје које су потписали Ашир-паша и министар Илија Гарашанин, као и представници страних сила.

Догађај који је покренуо лавину

После дугих дипломатских преговора и борбе, Турци су пристали да предају градове на „чување кнезу Михајлу“, прво Београд па Фетислам (Кладово), Смедерево и Шабац, а затим и многе друге. Године 1867. кнез Михаило је добио кључеве Београдске тврђаве, а свечаност је одржана 6. априла на Калемегдану.

Да би цео догађај био расветљен, Карло Пероло, чувени гостионичар код „Хајдук Вељка“, пријавио се као сведок и очевидац догађаја код Чукур чесме. Поред њега, и Никола Христић, министар унутрашњих дела, очевидац и иследник догађаја код Чукур чесме и бомбардовања Београда, као и многи други али недовољно познати и проверени сведоци. Поред сличности исказа, постоје и бројна одступања што је довело до касније модификације догађаја.

Било како било, догађај код Чукур чесме везује се за један од најважнијих догађаја у историји Београда.

Вандали украли скулптуру

Вандали су маја 2010. украли скулптуру дечака. Излупали су је чекићем и продали власнику дивљег отпада у Крњачи за 20 хиљада динара. Скулптура је била девастирана и изломљена на 22 дела, али је захваљујући 3Д снимку овог споменика извршена рестаурација. Реконструкција је трајала три месеца и извршена је на основу тродимензионалног скенирања.

Погледајте видео - СИМБОЛИ БЕОГРАДА - ЧУКУР ЧЕСМА

Град Београд