Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 2. јула 1992. године. Био је један од највећих у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свету.
Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, после Другог светског рата провео је неколико година на робији. Један је од оснивача Демократске странке 1989, прве послератне опозиционе партије у Србији.
Дела: романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило", драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену", сценарио за филм "Дан четрнаести". ДАЉЕ 

Борислав Михајловић Михиз
"Личност по много чему необична - животом, делом, изгледом. Над мало повијеним раменима човека високог, ломног раста, оштро срезана аскетска троугласта глава. Строг поглед под јаком диоптријом наочара, којима као да више види но што гледа, тек оретко озари кратак и као мало изгубљен осмех.
Мек и дуг корак високих ногу и изразито лепа немирна рука. (Једна видовита сликарка портретисала га је као икону Богородице Тројеручице.)
Говори мало и готово увек преком, кратком реченицом, он писац најдуже фразе у српској књижевности. Говори при том љутито, чак набусито, као да се унапред срди на саговорника, како то хоће да буде код људи који духовну нежност скривају у оклопу аподиктицности. Крвопилан раденик, један од најтврдокорнијих посленика које знам, увек је међ светом помало одсутан, као да је најбољи део своје мисли оставио да и даље мучки послује над недовршеним рукописима."