Сврставање на листу стратешких пројеката не значи да је држава Србија у обавези и да пројекат спроведе, а да ли ће се на простору Јадра ископавати литијум или не коначну одлуку донеће органи наше земље. Међутим, то што се пројекат Јадар уопште нашао на листи ЕУ, говори да је држава претходно дала Европској комисији зелено светло, иако пројекат формално још увек није прихваћен у Србији, пишe European Western Balkans.

EWB је подсетио да је Министарство за заштиту животне средине у новембру прошле године издало Решење о обиму и садржају Студије о процени утицаја на животну средину за рударски део пројекта Јадар, од када компанија Рио Тинто има годину дана да достави Студију Министарству, коју ће потом оцењивати техничка комисија. То је један од неопходних корака за добијање коначног одобрења Министарства рударства и енергетике.

Према томе, пројекат Јадар у Србији још није одобрен. Како је за портал EWB потврђено још у јулу прошле године, "у случају да неки пројекат ЕК прогласи стратешким, овлашћени органи у земљама у којима би се пројекти спроводили нису дужни да издају дозволе извођачима".

Компанија Рио Тинто потврдила је у марту за наш портал да се пријавила за статус стратешког пројекта Европске уније. За подношење ове пријаве било је неопходно одобрење државе у којој би се пројекат спроводио, у овом случају Србије.

Пројекат Јадар је проглашен данас стратешким пројектом заједно са 13 других пројеката ван ЕУ, између осталог из Велике Британије, Норвешке, Бразила, Украјине и Казахстана. Препознавање пројекта у области критичких сировина стратешким је регулисано Актом о критичним сировинама (CRMA) који је ступио на снагу у мају 2024. године. Циљ доношења CRMA у Европској унији био је обезбеђивање сигурности снабдевања ЕУ критичним сировинама, међу којима су литијум, кобалт, бакар, никал и други. Најављујући усвајање овог Акта, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да он адресира проблем зависности Европске уније од критичних сировина, те да ће циљ бити диверзификација извора снабдевања.

Између осталог, CRMA предвиђа могућност препознавања пројеката унутар и ван ЕУ за стратешке, што значи да је за ове пројекте поједностављена и убрзана процедура додељивања неопходних дозвола унутар ЕУ, а такође да ће им бити пружена подршка у обезбеђивању неопходних финансијских средстава за спровођење пројеката.

Како се наводи у данашњем саопштењу о одлуци да се препозна 13 стратешких пројеката ван ЕУ, ови пројекти ће имати “користи од координисане подршке Европске комисије, држава чланица и финансијских институција у виду олакшавања приступа финансирању и контаката са релевантним купцима”.

Европска унија, према правилима CRMA, може да прогласи неки пројекат стратешким само ако испуни одређене услове укључујући, да је “технички је спроводљив и имплементира се на одржив начин, нарочито када је реч о мониторингу, превенцији и минимизацији утицаја на еколошку средину, те спречавању и минимизацији негативних последица на друштво”.

У случајевима да Комисија утврди да пројекат више не испуњава услове да буде стратешки, она може да повуче овај статус.

Стварно је могућност да пројекат Јадар буде препознат као стратешки од стране Европске уније, што подразумева стандарде у оквиру заштите животне средине, био навођен као аргумент заговорника спровођења овог пројекта насупрот значајном делу јавности који му се противио.

Још од 2020. године власти у Србији интензивирају напоре како би се покренуо пројекат компаније Рио Тинто. У фебруару 2020. године Влада је донела Уредбу о потврђивању просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита, која је укинута после масовних протеста у децембру 2021. године.

Тек током прошле године у центар јавне дискусије о ископавању литијума у Србији уведена је и Европска унија. Меморандум о разумевању, који су српске власти потписале са потпредседником Европске комисије Марошем Шевчовичем, покренуто је Стратешко партнерство о одрживим сировинама, ланцима вредности батерија и електричним возилима, што је дало зелено светло и за ову данашњу одлуку ЕК.

После тога у Србији су одржани масовни протести против ископавања литијума који су прошлог лета одржани у Србији.

У октобру прошле године, посланици опозиционих партија у Народној скупштини предложили су Предлог о изменама и допунама Закона о рударењу и геолошким истаживањима, којим је опозиција тражила забрану истраживања и експлоатацију литијума и бора. Предлог није прихваћен, јер су посланици владајуће већине били против.

Иако ископавање литијума није било доминантна тема током претходних месеци, нема назнака да се противљење пројекту у јавности смањило.

European Western Balkans