Тунгуска експлозија је регистрована на подручју целе Европе и Азији, осцилације у атмосферском притиску после експлозије забележене су у Британији, а велике америчке опсерваторије су известиле да је прозирност неба месецима после експлозије била смањена.
Жртве ове експлозије нису забележене јер је метеорит погодио ненастањено подручје, али би, према речима стручањака, да је метеорит стигао на Земљу 4 сата и 47 минута касније, цео Санкт-Петербург био би уништен.
Теорије о експлозији
После другог светског рата неколико истраживачких експедиција је испитивало место удара, али ни до данас није потпуно поуздано утврђена природа тела које је експлодирало.
Неке чињенице говоре у прилог мишљењима да се радило о астероиду, али никада није пронађен кратер који настаје од удара астероида.
У јуну 2007. екипа научника са Универзитета у Болоњи објавила је да је пронашла кратер од експлозије, али други научници сумњу у те налазе јер се ради о језеру пречника осам километара и за сада још није јасно да ли је оно заиста настало 1908. или је, како неки сматрају, старо најмање 5000 године.
Према неким стручњацима, експлозија је настала проласком мале црне рупе кроз Земљу, затим да је до експлозије дошло због судара грудве антиматерије са Земљином атмосфером или да се радило заправо о експлозији венземасљског свемирског брода.
Најстарија од свих алтернативних теорија настала је одмах у тренутку удара и по њој је експлозија означила коначан почетак краја света.
Ни после 100 година Тунгуски догађај није расветљен до краја, највероватније зато што је прва званична експедиција на место догађаја стигла тек 1927. године када су главни докази већ одавно нестали.
РТС