Зато се сада морамо запитати: јесмо ли водили рачуна ко поставља те темеље без икакве контроле („јер тако баш хоћу, па шта“) и на наше очи гради дивљи систем који ће се једног дана нагнути, пасти па нас болно отрезнити? Јесмо ли саучесници те градње, или само припадници тихе већине која је, као и обично, гледала своја посла?

Као што ниједно здање (кућа, зграда, црква, пут или мост) није боље од своје структуралне основе, тако ниједан човек није бољи од свог менталног темеља. Ни владајућа партија од својих на силу уведених вредности и архитектуре.

Пуних шест месеци побуњени људи свих овдашњих генерација неуморно указују да су четири темеља на којима је изграђена структура карактера наше нације индивидуалност, машта, иницијатива и независност, а да веру, слободу, част, знање, правду и светло не сме да гаси ниједна сила, ниједан страх, нити било чији интерес. Још мање батинаши, пропаганда, лаж, мржња и креатори мрака. Све претрпљене трагедије као и креатори несолидне а коруптивне градње су изазов за постављање новог камена темељца друштва. Оног друштва које стреми да буде друштво свих поштованих појединаца и појединки који му припадају, а не само оних који за њега (из различитих побуда) гласају.

У теорији се израз „камен темељац демократије“ односи на фундаменталне принципе од суштинског значаја за функционисање друштва: слободу говора, медијске слободе, слободне и поштене изборе, владавину права и заштиту људских права. У свему образовање као људско право са огромном моћи трансформације има пресудну улогу. На подршци образовања и поштовању његових носилаца почивају идеали слободе, демократије и одрживог људског развоја.

Наша је коб да живимо велики помак од транспарентности и одговорности које налаже демократија ка одомаћеним навикама и коруптивним моделима аутократских кланова. Током протекле деценије, наше владе и њихови пословни субјекти полако су почели да копирају и легализују клептократски модел чији су пионири биле велике земље на које се ослањала српска власт, где су сукоби интереса тамошњих владара једноставно ДНК део таквих система. Све садашње аутократије најбоље се могу разумети не кроз призму идеологије, већ кроз политичке и финансијске интересе људи који их воде. И штете коју наносе.

Просто, будућност нам зависи од способности да исправимо камен темељац Србије док се то још може. Остало ће уследити.

Радар, Петар Пеца Поповић