Трамп је и на самом крају свог првог мандата увео царине од 10% на канадски алуминијум, али је свој други мандат започео доста радикалније са вишим просечним стопама царина и свеобухватнијим приступом у односу на број таргетираних производа. Логично, ови потези су у само неколико месеци погоршали односе ове две традиционално савезничке државе, али су допринели изборном расту либерала и њиховој политици противљења Трампу. Владе ретко остају без одговора када владе других држава иницирају царинске мере које погађају њихову привреду, па није ни канадска влада Џастина Трудоа. Његов наследник Марк Карни већину своје реторике и политике базирао је на даљим контрамерама и гласачи су га због тога наградили.

Карни је у појединим последњим изјавама најавио и одлучно удаљавање од традиционалне економске зависности Канаде од Сједињених Држава. Као одговор на ескалацију тензија и протекционистичке мере председника Трампа, Карни има за циљ да кроз време диверсификује трговинска партнерства Канаде, фокусирајући се на јачање веза са Европом и Азијом. Његова долазећа администрација такође истражује алтернативе војној опреми произведеној у САД-у, што показује да нови лидер Канаде разматра ширу стратегију за утврђивање суверенитета Канаде и смањење рањивости на промене политике САД-а. То није изненађење, јер је нови премијер ове државе дугогодишњи противник политике коју презентује Доналд Трамп, те је као својевремено гувернер Централне банке Уједињеног Краљевства био велики противник Брегзита и оглашавао се против кампање за излазак из Европске уније.

Наравно, када се изузму одлучне изјаве из Вашингтона и Отаве, питање је колико ће политика конфронтација моћи да да резултата. Две државе деле савезништво које је деценијама било симбол поузданости и сарадње, као и огромну међузависност у сфери економије и војне сарадње. Канада се у сфери војне опреме, а нарочито авијације, од страних партнера доминантно ослањала на САД. Са друге стране, када су се САД определиле за интервенцију у Ираку, оне нису добиле подршку европских сила попут Немачке или Француске, али јесу политичку подршку и трупе на терену из Канаде. Од 1946. до данас ове две државе су са Аустралијом, Уједињеним Краљевством и Новим Зеландом део „Пет очију“, иницијативе о дељењу обавештајних података од највишег поверења. Две државе раде заједно на континенталној одбрани, арктичком наџору и глобалним мировним мисијама. Извесније је да ће ова сарадња и међузависност наџивети један четворогодишњи мандат, него да се то неће десити.

У економској сфери такав вид удаљавања је још теже очекивати. САД и Канада деле једне од највећих билатералних трговинских односа на свету, који годишње прелази обрт од 800 милијарди долара. Кључне индустрије као што су аутомобилска, енергетска, пољопривредна и ваздухопловна изграђене су на интегрисаним ланцима снабдевања који више пута прелазе границу током једног производног циклуса. Преко 70% канадског извоза иде у САД, а милиони америчких радних места зависе од трговине са Канадом. Раздвајање би значило раскид деценија економске међузависности која се не може лако или брзо заменити. Гледано из угла дневне политике и краткорочних политичких калкулација то је још мање извесно, јер би такво раздвајање изазвало проблеме за републиканске конгресмене и сенаторе чије гласачке базе зависе од ових интегрисаних прекограничних производних процеса, послова или канадског тржишта.

Због тога, упркос актуелним тензијама и политичким разликама које додатно заоштрава повратак Доналда Трампа у Белу кућу, веза између Канаде и Сједињених Држава остаје суштински нераскидива. Ове две земље не повезују само историја, географија и вредности, већ и дубока економска, војна и обавештајна интеграција коју није могуће једноставно раздвојити без озбиљних последица по обе стране. Сукоби лидера долазе и пролазе, али савез који је деценијама грађен на међузависности и поверењу вероватније је да ће преживети још један политички мандат, него што ће се урушити због њега или током његовог трајања.

Димитрије Милић, политиколог из организације "Нови трећи пут"