Камерон Дејвис, бивши организатор Уједињене конзервативне партије (УЦП) који подржава независност Алберте, рекао је да је згрожен употребом истрошених националних клишеа у кампањи либерала, за које је рекао да умањују значај озбиљних проблема са којима се суочава федерација.

“Хокеј и носталгија не плаћају рачуне, тај хокеј и носталгија неће одржати Канаду заједно”, рекао је Дејвис и додао: “Без реинтерпретиране конфедерације, постојаће јак сепаратистички покрет у Алберти”, рекао је он.

Дејвис, који је у четвртак поднео оставку УКП-у, каже да планира да проведе наредних неколико недеља водећи “искрене, тешке разговоре” са истомишљеницима у Алберти.

На одлуку становника Алберте могу да утичу либералне политике Карнија

Смит је упозорила уочи избора да би победа либерала могла довести до “невиђене кризе националног јединства” ако Карни у првих шест месеци не поништи неколико либералних политика за које је рекла да неправедно ометају нафтни и гасни сектор Алберте.

“Становници Алберте више неће толерисати начин на који су нас федерални либерали третирали у протеклих 10 година”, написала је Смит у објави на друштвеним мрежама.

Оснивач Реформске странке Престон Менинг убрзо је подигао улог, називајући самог Карнија “претњом националном јединству” у широко распрострањеној колумни. Менинг је написао да “велики број западњака једноставно неће толерисати још четири године либералне владе, без обзира ко је води”. Он је предвидео да ће, ако Карни изађе као победник на изборима у понедељак, “тада бити идентификован у историјским књигама, трагично и непотребно, као последњи премијер уједињене Канаде”.

Смит је већ најавила да ће покренути пост мортем изборну комисију како би становницима Алберте пружила прилику да се изјасне о питањима која би можда желели да ставе на референдум.

Анкете показују да би чак три од 10 становника Алберте гласало за излазак из федерације ако либерали наставе да држе власт у Отави.

“Карни мора да искористи прилику да ресетује односе са Албертом”, рекла је Марта Хол Финдли, директорка Школе за јавну политику Универзитета у Калгарију и додала:

“Мислим да је прилика да се крене напред апсолутно ту. Имам пуно поверење да ће премијер Канаде и премијерка Алберте схватити да могу постићи много више радећи заједно него међусобно се свађајући“.

Двоје лидера ће имати неке препреке које треба да поправе након размене увреда током кампање, примећује канадски медиј “National Post“.

“Фрустрације у западној Канади су порасле, а одувек тињају испод површине”

Смит је посебно оптужила Карнија за сексизам пошто ју је увредио на једном предизборном скупу. Она је рекла да либерални лидер очигледно има проблем са снажним конзервативним женама

Хол Финдли је рекла да би Карни могао да изгради добар однос са Смит одустајањем од постојећих циљева за федерално ограничење емисија гасова, које је поставио министар за животну средину из доба Трудоа, Стивен Гилбо.

“Надам се да ће Карни показати прагматизам према Западу. Савршен пример: престаје да буде уздржан око ограничења емисија, чак и ако каже да и даље верујемо у ограничење емисија гасова, али да временске оквире треба преиспитати”, рекла је Хол Финдли.

Хол Финдли је иначе била либерална посланица од 2008. до 2011. године, заузимајући место у области Торонта, пре него што се преселила у Алберту да ради у сектору нафте и гаса.

Рејчел Паркер, независна новинарка која се креће у круговима независних, рекла је да није толико оптимистична у вези са исходом избора.

“Знате, фрустрације у западној Канади су прилично порасле. Оне су увек некако кључале испод површине, што је ствари убрзало”, рекла је Паркер.

Паркер је додала да се покрет за независност Алберте организовао у недељама које су претходиле савезним изборима и да очекује да ће се та активност појачати у наредним недељама.

Додала је да не мисли да ће много тога произаћи из постизборног панела премијерке Смит.

“Панели су у ствари начин на који влада каже ‘радимо нешто, радимо нешто’, када се заправо само помера питање у будућности”, објашњава она.

Претходни премијер Алберте Џејсон Кени покренуо је “Панел за фер договоре Алберте” убрзо пошто је постао премијер 2019. године, наводећи растућу фрустрацију покрајине Отавом. Панел је генерисао 25 препорука, отварајући пут за референдум о учешћу Алберте у савезном програму изједначавања пореских давања у јесен 2021. године, а коштао је око 650.000 долара.

Џек Џедваб, шеф Удружења за канадске студије, каже да се суверенизам Алберте разликује од познатије квебечке варијанте у неколико важних тачака.

“Описао бих га као облик економског национализма који је вођен осећајем незадовољства, где многи становници Алберте осећају да дају више него што добијају од савезне владе”, рекао је Џедваб и додао:

“Становници Алберте се снажно идентификују као Канађани и не осећају се емоционално одвојено од Канаде, што је нешто што вероватније карактерише израз национализма у Квебеку”.

Трампов позив да Канада постане 51. држава САД је на столу

Могућност да савезна држава Алберта крене путем сецесионизма долази у тренутку када амерички председник Доналд Трамп понавља да би Канада као федерација требало да постане 51. држава САД, са аргументима који би упориште могли да пронађу баш у Алберти.

Наиме, чињеница да разлози за сецесионизам Алберте нису националистичке или идентитетске природе, већ економске, врло добро разуме и Трамп, који је о свом позиву говорио и уочи канадских парламентарних избора.

“Срећно великом народу Канаде. Изаберите човека који има снагу и мудрост да преполови ваше порезе, бесплатно повећа вашу војну моћ на највиши ниво у свету, учетворостручи ваше пословање са аутомобилима, челиком, алуминијумом, грађом, енергијом и у свим другим индустријама, без царина или пореза, све то ако Канада постане драгоцена 51. држава САД”, написао је Трамп на својој мрежи “Truth socia”.

Према његовим речима “нема више вештачки повучене границе од пре много година”.

“Погледајте колико би ова копнена пространства била прелепа. Слободан приступ без границе. Све позитивно без негативних страна. Тако је суђено. Америка више не може субвенционисати Канаду са стотинама милијарди долара годишње које смо трошили у прошлости. То нема смисла осим ако Канада не постане 51. америчка савезна држава“, наводи се у Трамповој објави.

Практично од момента ступања на дужност председника САД по други пут Трамп понавља позив Канади, као што је случај и са Гренландом, наводећи економију и националну безбедност као разлоге за обједињавање Северне Америке, што би уз постојеће односе унутар Канаде, посебно у њеном западном делу, на крају ипак могло да нађе саговорнике.

SERBIANNEWS/CANADA

Albertans 'crushed' by Liberal election win rally to separate from Canada