’Партибрејкерс’ су од самог свог настанка инстинктивно осетили како у југословенском друштву – обезглављеном након силаска Јосипа Броза Тита са историјске сцене, те самим тим препуштеном разноразним последичним недаћама - тинејџери и даље трагају за собом, заљубљују се, бивају одбачени и одбацују, доживљавају надреалне тренутке на улици, своју губитничку судбину виде као кобни удес на који се више не може утицати, усамљени су у својој потрази за вољеном, осећају се као странци међу пролазницима у граду, али су свесни и своје моћи која потиче од жудње, мистике ноћи или животних преокрета који се одигравају у једној електричној секунди. Овај бенд проговорио је зато у име свих тих младих, који су само тражили начин да обликују свој пут у живот, мимо било каквог диктата”, истичу у пратећем тексту Зорица Којић и Драган Амброзић.

Практично свака песма са албума „Партибрејкерс” део је рокенрол митологије, доживљене на српском и пренесене први пут у наше градове. То је плоча којом је чисти рокенрол коначно постао део овдашње културе, да заувек такав остане и постане део светског рокенрола, а не локална копија ниске уверљивости. Као отелотворење вечног младалачког немира и незадовољства, ова плоча моментално је постала генерацијски култ у некадашњој СФРЈ. Заправо је до ње и од ње установљено рачунање старе и нове ере у поимању оног што заиста јесте рок музика - музика слободе, непристајања да неком служиш, храбрости да се супротставиш свим будућим „хипнотисаним гомилама” које глуме живот и понављају научене покрете у компромисној игри свакодневице.

„Овом изложбом желели смо да овековечимо један велики бенд који је одувек био силовито оличење животности рокенрола. Групу која је рокенролу дала разлог и право да постоји у нашој средини. Јер ’Партибрејкерси’ су за вечност”, закључују аутори поставке.

Политика