Политиколози говоре о „политичкој потрошњи“ и она је, по оцени истраживача, постала једна од најчешће примењиваних неизборних форми политичке партиципације. Ауторке истоимене књиге Дитлинд Штоле и Мишел Микелети сматрају да политичка потрошња значи да „потрошачи користе тржиште као политичку арену са циљем да промене институционалне или тржишне праксе за које сматрају да су етички, еколошки или политички спорне“.

Примери из историје

Британски магазине „Етикал конзјумер“ подсећа да је један од првих успешних потрошачких бојкота био 1791. у Енглеској. Пошто је Парламент одбио да укине ропство, активисти су позвали на бојкот шећера који производе робови. Продаја је опала за готово половину, док се у року од две године удесетостручила продаја шећера из Индије, који није била из робовске производње. Трговци су, оставши без избора, почели да продају само шећер са ознаком да га праве „слободни људи“.

И у новијој историји је било више успешних бојкота. Можда најпознатији је 1959, када је у Великој Британији започет бојкот производа из Јужне Африке. Био је замишљен као форма притиска на власти у тој земљи због политике расне сегрегације и тлачења већинског црног становништва од стране беле мањине. Почело се са бојкотом јужноафричког воћа и поврћа, а касније су циљ кампање, која се раширила и на друге европске земље, постале разне фирме које су пословале са апартхејд режимом. Он је окончан 1994. године, не баш због бојкота тамошњих производа и фирми, али је бојкот одиграо важну улогу у изоловању расистичког режима у Преторији.

Међународна, 2005. започета кампања БДС (Бојкот, Дезинвестиције, Санкције) жели да, залажући се за бојкот, обуставу инвестиција и економске санкције према Израелу, изврши, како наводе покретачи БДС-а, „ненасилни притисак на ову земљу“. И то, да би се „поштовало међународно право“ и окончала окупација палестинских територија, уклонила израелска тзв. безбедносна баријера на Западној обали, признала грађанска и људска права палестинских становника Израела и дало право палестинским избеглицама да се врате у куће и на поседе са којих су протерани.

Покрет БДС делује са променљивим успехом, стално суочен са оптужбама Израела да је антисемитски, коју је процену усвојило више земаља, као САД, Немачка, Аустрија или Чешка. У Немачкој је покрет БДС, на темељу сумње да је екстремистички, под присмотром Савезног уреда за заштиту уставног поретка. Од почетка рата у Гази у којем је убијено преко 50.000 Палестинаца, грађани у земљама широм света више подржавају позиве БДС-а за бојкот.

У лецима који се деле испред самопослуга француског ланца Карфур (Carrefour) у Француској и Белгији, иницијативе које позивају на бојкот указују на ангажман ове компаније, преко израелских партнера, у насељима на окупираној Западној обали. Њихову градњу Међународни суд правде оценио је као илегалну. Према наводима на сајту намењеном корисницима у трговинској бранши, Карфур је под притиском бојкота у јануару затворио све своје самопослуге у Оману и већ у новембру 2024. у Јордану.

Током 1970-их започет је бојкот швајцарског концерна Несле због непримереног начина рекламирања млека у праху за бебе, за који се показало да је довео до неухрањености и обољења деце, пре свега земљама Африке. Као одговор на бојкот кампању, Светска здравствена организација је 1981. усвојила Међународни кодекс о начину рекламирања и продаје замене за мајчино млеко. Њиме су препоручена ограничења у маркетингу да би се осигурало да се мајке не одвраћају од дојења и да се замене за млеко, ако су нужне, користе на безбедан начин. Стотинак земаља света је до данас преточило одредбе Кодекса у националне прописе.

Актуелне иницијативе грађана нису усмерене само против трговинског рата који је свету објавио амерички председник Трамп. „Овде је реч и о улози личности из света бизниса које нису демократски изабране, као што су Илон Маск и шефови великих технолошких и компанија из области социјалних медија и о њиховим личним интересима и утицају, како их грађани виде“, наводе Ерин О‘Брајен и Џустине Конибер  са аустралијског Грифитс Универзитета у тексту објављеном крајем марта на међународној академској платформи The Conversation.

Немачки професор економије, специјалиста за онлајн трговину Герит Хајнеман у разговору за Први програм немачке телевизије АРД указује да је „увоз из САД огроман“ и да када он због бојкота опада „аутоматски продаја ЕУ-производа иде на горе“. „Може се очекивати да ће сви европски произвођачи потрошне робе као и немачки произвођачи од тога да профитирају“, закључио је Хајнеман.

Учешћем у бојкоту грађани шаљу поруку и сопственим политичарима - поруку да су и те како спремни да се ангажују и јасно искажу своје мишљење, ако имају прави повод и тему која „боли“, било да је реч о рату у Гази или односима са САД. Или како су поводом бојкота америчких производа и услуга сажеле истраживачице О’Брајен и Конибер: „Као потрошачи и инвеститори, појединци могу да воде сопствени трговински рат и тако пошаљу јасну поруку. Трамп можда није спреман да чује шта кажу вође из савезничких земаља, али ако се притисак потрошача и инвеститора настави, можда ће ипак хтети да саслуша глас америчких компанија“.

Бета