А знам да можете много да препешачите, знам да имате много да кажете и да се својим гласом придружите памети, честитости, истини, правди и храбрости ове земље. Знам да слично мислите и да делите иста људска и морална начела као већина професора, просветара, земљорадника, радника, тужилаца, судија, чланова Српске академије наука и уметности, лекара, грађана широм Србије, уметника, скоро целе српске културе и свих оних „малих, обичних људи“, који подржавају побуну студената и заједно са њима више од четири месеца пешаче нашим улицама, путевима, селима…

Свесни да је студентска борба историјска прилика за све нас, прилика коју не смемо да пропустимо ако желимо да живимо у држави без корупције и криминала, у држави у којој су закони једнаки за све, у држави у којој се не распродају њени најважнији ресурси и вредности, у држави у којој ми одлучујемо о нашој будућности, у држави у којој смо слободни грађани…

Добри и паметни људи, убеђен сам да баш ви можете донети превагу у корист најповољнијег могућег исхода за све нас и нашу земљу. А то је свргавање не само актуелног тиранина, већ и свргавање свих будућих тирана! Да ли сте свесни тога да се управо сада боримо и против њих!? И против свих који су на разне начине криминализовали наше друштво, државу, који су нам заробили будућност, правду, истину, слободу мишљења, који нам одузимају животе зарад својих интереса, и којима су наши животи и животи наше деце безвредни.

Зашто ви, добри и паметни људи не проговарате о томе, зашто не подигнете свој глас, зашто не проходате, зашто не подржите младост наше земље и грађане који се заједно са њом боре против овог зла? Зар је могуће да то не видите, зар је могуће да не схватате да својом ћутњом управо дајете допринос тој тиранији и злу које живимо!?

Ја многе од вас знам, и знам да сте на страни добра и памети, и да вам је место уз ову честиту Србију. Зато вас позивам да нам се придружите, зато имам потребу да вам кажем да вас чекамо да заједно поносно корачамо нашом лепом земљом, јер верујем у вашу људскост.

Јер верујем и знам да Александар Вучић, и све оно што симболишу и он и његово име, изнад свега, али изнад свега, није ваша ЕСТЕТСКА категорија! А у овом тренутку није естетски ћутати. И није естетски седети код куће док су сви честити на улицама и путевима! Јер, естетика је „анализа правца свести, анализа понашања читавог човека“ (Ernst Kasirer).

Ја знам да сте ви, добри и паметни људи, некада били „БРДА“, а сада сте изабрали да будете „удобан пут“. Немојте бити „удобан пут“, пробудите се, потребни сте нам. Потребни сте себи! Јер, у овом пресудном тренутку, бити „удобан пут“ више није удобно, иако се вама тако чини, бити „удобан пут“ сада није естетски, није морално, није етички, није људски.

А ви сте морални и племенити људи, и потребни сте генерацијама наших и ваших потомака! Размисите добро - носићете бреме одговорности за све што се догоди. И кад победи ова младост и храброст наше земље, као што верујемо да хоће, ако се она догоди без вашег учешћа, носићете сенку стида.

А учешће је и оно мало, љубичасто срце подршке за свакога ко је жртва ове сурове и неестетске власти, за свакога ко има велико и храброшћу обојено срце, као што је мој колега лекар др Дејан Панић из Дечје клинике у Тиршовој.

Добри и паметни људи, прочитајте ремек дело Бертолта Брехта „Што код тебе беше брдо“, које је на српски сјајно превео Слободан Глумац. Прочитајте ту, обимом невелику песму, али значењем велику алегорију. Јер Брехт је на вас мислио. На вас, који сте изабрали да будете „удобан пут“. Вратите се себи, будите поново „БРДО“! Ослободите се! Јер - а то знамо од Жане Ерш и Чеслава Милоша - истинољубивост је доказ слободе, а по лажи се познаје ропство.

„Што код тебе беше брдо,

Поравнили су,

А твој су дол

Засули,

Преко тебе води

Удобан пут“

Аутор је Војкан Чворовић лекар из Београда