Није исто да ли се плива у реци, језеру, мору или базену. Слана вода је гушћа па је у мору лакше одржати се на површини, али пливачима прети опасност од морских струја, високих таласа, али и морских животиња, као што су медузе или јежеви. Кад стојите на самој обали, никада не окрећите леђа води, јер вас талас може изненада запљуснути, потопити и оставити без ваздуха. Избегавајте пливање близу докова и стена, пошто вас таласи могу бацити на њих и изазвати опасне повреде. Ако наиђете на јаку водену струју, не покушавајте да пливате уз њу, већ сачекајте да њена јачина попусти, па тек онда испливајте. Слабији пливачи требало би да избегавају употребу душека или лопти на надувавање као помоћ при пливању: оваква помагала могу се издувати или исклизнути, остављајући пливача далеко од обале. Увек пливајте у друштву и избегавајте превелико напрезање. Ако планирате да препливате дужу деоницу, сигурније је пливати паралелно са обалом него ка пучини.
Вода у рекама и језерима обично је мутна, па се у њој не могу видети оштре стене или трава која се може обмотати око ногу пливача, а опасност, нажалост, често представља и отпад који се крије на дну. Зато треба бити веома опрезан и избегавати пливање на деловима који нису предвиђени за то. Најбоље је расхладити се тамо где постоји уређена плажа, а најбоље је ако на њој има и спасилаца. Делови реке или језера који су безбедни за пливање најчешће су обележени бовама или оградама и не би их требало напуштати.
Ни расхлађивање на базенима није сасвим безбедно – опасно је пливати у близини филтера и одвода воде, јер се коса или узице опреме за купање могу закачити за њих и повући пливача под воду.
Д.Д.