У организацији српских културних друштава „Просвета” и „Бранко Радичевић”, жупанијског и градског Већа српске националне мањине, у Славонском Броду је обележена 201. годишњица рођена песника Бранка Радичевића. Он је у овом славонском граду у Хрватској рођен 28. марта 1824. године, од оца Теодора и мајке Руже, девојачки Михајловић из Вуковара. Познато је, нагласио је Зоран Ратковић, председник „Просвете”, да је Бранко Радичевић један од најзначајнијих песника српског романтизма као и један од најзаслужнијих за успех реформе српског језика чији је творац Вук Стефановић Караџић.
До почетка рата 1991. године, у Славонском Броду је постојала Улица Бранка Радичевића, школа је носила његово име, а спомен-плоче су се налазиле на песниковој родној кући и згради Машинског факултета. Од свега је сачувана само једна спомен-плоча, која је, залагањем Већа српске националне мањине и црквене општине Славонски Брод, у мају 2018. године постављена у порти Цркве Светог Георгија.
После полагања венаца у четвртак, о песнику који је за многе генерације симбол вечне младости, говорио је Ђорђе Ракић, председник Српског културног друштва „Бранко Радичевић” из Славонског Брода.
„Бранко је песник који самим рођењем, свакако припада Славонском Броду. Време је да се он врати своме завичају, јер он није ништа мање бродски него што је српски и европски песник. Бранков Брод као да је зажмурио на једно око, а на друго слабије види. Не види да нема Бранкове улице, плоче на месту родне куће, давнашњих манифестација у његово име”, казао је Ракић, обраћајући се поштоваоцима великог песника који су на ову свечаност дошли из више места у Хрватској и суседној Републици Српској.
Тодор Трифуновић, професор из Брода, казао је да је Бранко Радичевић граничник у историји српске поезије. У антологији Нове српске лирике Богдана Коповића, он је први песник.
„Његов пролом у новијој српској лирици био је толико је снажан да је потирао све песничко наслеђе испред свог времена. Бранко је свеж песник, са новом емоцијом и новим изразом. На народном језику следио је идеје Вука Караџића, утицао на друге песнике. Поред Змаја и Ђуре Јакшића, он је највећи песник српског романтизма”, изјавио је за „Политику” професор Тодор Трифуновић, члан Књижевног клуба „Душко Трифуновић” из Брода.
У име града Славонског Брода, заменица градоначелника Марина Мартић Пуача положила је венац испред спомен-плоче Бранка Радичевића, у Улици Андрије Штампара. Након полагања венца, свечаност је настављена у просторијама Српског културног центра. Овом приликом представили су се и српски песници из Хрватске, Јово Димић, Нада Себастијановић и Гордана Љубишић.
Прву песму Бранко Радичевић написао је 1841. године у Сремским Карловцима, у гимназијским данима. Прву књигу песама објавио је у Бечу 1847. године. Другу збирку песама објавио је 1851. године. Његова трећа збирка песама објављена је постхумно 1862. године. Умро је 1. јула 1853. у бечкој болници, од туберкулозе, у то време неизлечиве болести.
Политика, Милан Пилиповић
Ауторска права Радио Оаза 2026