Рођен је 29. јуна 1873. године, један од најистакнутијих писаца српског реализма, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бања Луци и Тузли. У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често био забрањиван.
Почео је песмама, али је убрзо прешао на прозу. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком, снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели потлачени босански сељаци под аустроугарском окупацијом.
Дела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповедака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања".
Петар Кочић: Сабрана дела