Илон Маск намерава да преполови амерички буџетски дефицит. Опет, да је ишта о томе прочитао, или са неким разговарао, лако би сазнао да предузеће не сме, али држава сме да има дефицит. У економији постоји једноставно правило: сваки државни дефицит је добар ако се новац улаже у сутрашњи убрзани привредни раст (дакле, у образовање, у неку недостајућу инфраструктуру, у пропулзивне секторе…). Али је лош онај дефицит који не доноси сутрашњи привредни раст, као што, рецимо, Експо 2027 неће донети ништа, осим раста броја доларских милијардера у Србији. Добро, можда их буде и петнаестак, није то мало.

Хоће ли Маск успети да смањи амерички буџетски дефицит? Неће. На све његове акције одмах стигну тужбе које покрене барем десетак државних тужилаца, а како је тамо судство прилично независно, Савезни суд му је већ блокирао приступ систему плаћања у Министарству финансија. Другим речима, порука је - дечко, ајде о’лади!

Трамп је, са друге стране, прилично опседнут царинама - увео би их свакоме. Каже, тако ће поскупети увозна роба, смањиће се крађа америчке интелектуалне својине, што ће подстакнути домаћу производњу, а у технолошки напреднијим секторима то решава и питање националне безбедности. Што би рекао Дани Родрик, професор економије на Харварду, царине су Трампов швајцарски војни ножић - одличан за кресање украсног биља, за оштрење графитних оловака, одвртање запеклих шрафова, а тек за заноктице, душу дао!

Узалуд струка упозорава да ће највећу штету од раста царина претрпети баш Американци, али Трамп не одустаје. Ипак, у односу на његовог предлог из 2020, да се корона вирус лечи убризгавањем средства за дезинфекцију у организам, царине добијају укус чоколадних бомбона.

Опасни су кловнови на врху света. На срећу Американаца, неће они трајати дуже од четири године. Благо њима.

Радар, Даница Поповић редовна професорка на Економском факултету,