Са друге стране, пољопривредници у Француској и Шпанији бојали би се конкуренције јефтинијих канадских производа које субвенционишу локалне владе.

Такође, пореметио би се и ИТ сектор, где би се очекивао раст плата због повећане потражње за стручњацима, док би рударска индустрија у Шведској и Румунији можда патила због конкуренције са нафтним гигантима из Алберте.

Свакодневни живот: Промене са обе стране Атлантика

Канађанима би улазак у ЕУ донео низ конкретних промена. У радњама би се појавили производи са ознаком "EU organic certification", а пластичне кесе постале би реткост због строжих еколошких стандарда.

Студенти из Канаде могли би без виза студирати у Берлину или Болоњи, док би туристи из Немачке масовније откривали канадске националне паркове.

Највећа препрека била би културна - присилно учење француског или немачког у школама изазвало би револт у англофоним покрајинама.

Европљани би пак осетили утицај кроз два канала. Прво, повећана доступност канадског природног гаса помогла би да се смањи зависност од руских извора, што би посебно добро дошло земљама Балтика и Пољској.

Друго, цене би се стабилизовале у секторима у којима Канада може да понуди јефтиније производе - аутомобилском или фармацеутском.

Геополитички земљотрес

САД, највећи трговински партнер Канаде, сматрале би ово издајом Монроове доктрине, која забрањује европско уплитање у америчку сферу утицаја. Очекивале би се озбиљне мере одмазде - од царина на европске аутомобиле до смањења војне сарадње кроз НАТО.

Русија би, са друге стране, искористила прилику за пропаганду о "слабљењу Запада", док би Кина уложила додатна средства у канадске руднике литијума, настојећи да осигура превласт у производњи батерија.

Је ли то уопше могуће?

Ипак, реалност канадског чланства у ЕУ остаје мала. Поред спорног географског положаја ван континента, проблем је и нејединство међу чланицама Уније.

Државе као Хрватска и Грчка бојале би се да ће Отава одвући фондове намењене мање развијеним регијама, док би Холандија и Немачка заговарале чланство због економских добитака.

Процес ратификације трајао би минимално две деценије, а притом постоји ризик да би сами Канађани на референдуму одбили чланство, страхујући од губитка националног идентитета.

На крају, као што је канадски премијер Џастин Трудо недавно истакао: "Наш однос са ЕУ јесте дубок, али Атлантик остаје симболична и стварна граница."

Медији

Why Canada should join the EU