Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Народни и црквени празник Видовдан, чији назив потиче од светог Вида, који је, према предању, био чудотворац и исцелитељ, нарочито у лечењу очију, слави се 28. јуна. Од Косовске битке, на Видовдан 1389, обележава се и као дан светог великомученика цара Лазара и осталих српских мученика. Због тога се тог дана не пева, не игра и не весели. Предање каже да кукавица која се огласи у пролеће престаје да кука после Видовдана.
На пољу Косову, 28. јуна 1389. године одиграла се пресудна битка српске и турске војске, битка која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни победника. Претпоставља се да је турски султан Мурат I, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом (потоњи султан Бајазит I) и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.

Српски краљ Босне Твртко I Котроманић - који је кнезу Лазару, суоченим са исламском најездом после пада у вазални положај ромејског (византијски) и бугарског цара, притекао у помоћ одредом под командом великог војводе Влатка Вуковића - писао је Трогиранима 1. августа 1389. о победи над Турцима. Слично писмо послао је у Фиренцу, одакле му је одговорено да већ знају за турски пораз. На победу Срба посредно указује и дневник с пута у Цариград руског митрополита Пимена, у којем се помињу велики нереди у Турској 12 дана после Косовске битке.
У бици су погинула оба владара - кнеза Лазара Турци су заробили и посекли, а султана Мурата I убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску.
У сваком случају, неспорна је последица судара хришћанства и ислама и двеју у свему различитих култура - Србија је, будући да није имала тако велике резерве као Отоманско царство, убрзо постала вазална држава. Седам деценија касније, покорена је и потом провела четири века у ропству.
Косовској бици претходио је пораз Срба на Марици 1371, кад су погинули господари српске државе Македоније, краљ Вукашин Мрњавчевић и његов брат деспот Јован Угљеша. Турци су затим два пута упадали у земље кнеза Лазара, али су потучени 1381. код Параћина и 1386. код Плочника, а осетне губитке нанео им је и војвода Вуковић 1388. код Билеће.
Косовска битка постала је предмет легенде, најпре код бугарског писца Константина Филозофа у "Животу деспота Стефана Лазаревића", затим код дубровачког историчара Мавра Орбинија у делу "Il Regno degli Slavi" (Царство Словена), а највише у циклусу величанствених српских народних песама.
Погледајте филм - Косовски бој у светлу турских извора
Прочитајте и ово - Оклопници против Јаничара