Шта су царине?

Царине су порези на увозну робу. Оне се наплаћују предузећима која увозе робу, а не извозницима, и пропорционалне су вредности увоза.

На пример, ако фирма увози аутомобиле који коштају 50.000 долара и на њих се примењује царина од 25 одсто, фирма за свако возуло мора да плати царину у износу од 12.500 долара.

Питање на чија плећа у ствари пада коначни „економски" терет царина је сложено. Ако фирма која увози у САД пренесе трошак царине на купца тако што ће повећати малопродајне цене, економски терет царина сносиће амерички потрошачи.

Зашто Трамп фаворизује царине?

Доналд Трамп често истиче да царине штите и отварају радна места у САД-у, те их види као начин за раст америчке економије и повећање пореских прихода.

„Према мом плану, амерички радници више неће морати да брину о губитку посла због страних земаља", рекао је током предизборне кампање 2024. године. „Уместо тога, стране земље ће бринути о губитку њихових послова због Америке".

Економски уредник BBC-ја Фаисал Ислам каже да Трамп жели суштински да промени економску карту света и смањи вишак Кине и Европе у спољнотрговинској размени са САД-ом, што он види као „искоришћавање Америке".

Трамп је такође изјавио да царине, као оних које је увео на челик и алуминијум 2018. године док је био председник, штите националну безбедност САД-а, јер су „основа наше одбрамбено-индустријске базе".

Које царине је Трамп увео током првог председничког мандата?

Доналд Трамп је 2018. године увео царине и до 50 одсто на веш машине и соларне панеле.

Влада САД-а тврдила је да се амерички произвођачи у овим секторима боре са непоштеном конкуренцијом из иностранства. Такође је увео царине од 25 одсто на челик и 10 одсто на алуминијум. Међутим, изузеци су били челик и алуминијум из Мексика и Канаде, захваљујући споразуму о слободној трговини између САД-а, Канаде и Мексика, познат као Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА), који је касније замењен Споразумом између Сједињених Држава, Мексика и Канаде (УСМЦА).

ЕУ, која је била један од највећих извозника челика у САД, узвратила је увођењем царина на америчку робу вредну више од 3 милијарде долара, међу коју спадају фармерке, бурбон и мотори Харлеy-Давидсон.

Трамп је такође увео царине на кинеске производе, од меса до музичких инструмената, чија вредност је износила више од 360 милијарди долара. Кина је одговорила увођењем царина на америчку робу, у вредности већој од 110 милијарди долара. За време претходног председника Џозефа Бајдена, већина царина на робу из Кине је остала на снази, а уведене су и нове на неке производе, као што су електрична возила.

Какав утицај су царине које је Трамп увео током првог мандата имале на те земље?

Трампове царине су смањиле количину робе коју САД увозе из неких земаља, али су повећале извоз других земаља у САД.

Пре 2018. године, удео кинеске робе био је већи од 20 одсто укупног увоза САД-а, док данас чини мање од 15 одсто, показују подаци америчког Завода за статистику.

До 2023. године, Мексико је престигао Кину и постао највећи извозник у САД.

Сада у САД извози робу вредну 476 милијарди долара, док је вредност увоза из Кине 427 милијарди долара. Ова промена је делимично због тога што су многе компаније, посебно произвођачи аутомобила, преусмериле производњу у Мексико како би искористиле предности споразума о слободној трговини са САД-ом и ниске трошкове производње у тој земљи.

Мексико је 2023. године постао седми највећи произвођач путничких возила на свету.

Земље источне Азије такође су забележиле пораст извоза у САД захваљујући Трамповим високим царинама на кинеске производе.

То је делимично зато што је њихова роба постала јефтинија за америчке потрошаче у односу на кинеску, а делимично зато што су многе кинеске компаније преселиле производњу у те земље да би избегле америчке царине.

Према подацима америчке Агенције за развој и промоцију спољне трговине, земље чланице Асоцијација нација југоисточне Азије (АСЕАН), као што су Индонезије, Филипини, Тајланд, и Вијетнам, извезле су у САД робу у вредности 158 милијарди долара 2016. године, док је извоз порастао на скоро 338 милијарди долара у 2023. години.

„Земља коју су царине уведене 2018. године најтеже погодиле била је Кина", каже др Николо Тамбери, економиста са Универзитета у Сасексу у Уједињеном Краљевству.

„Мислим да је Вијетнам вероватно био један од највећих добитника".

Царине су повећале производњу челика и алуминијума у САД-у, али су такође довеле до раста цена тих метала, сматра Институт Петерсон за међународну економију.

Институт наводи да је последица тога био губитак хиљаде радних места у другим производним секторима.

Институт Петерсон такође истиче да су Трампове царинске мере повећале цене у свим секторима што је погоршало положај потрошача у САД-у.

Које царине би Трамп могао да уведе током другог мандата?

Трамп је запретио увођењем царина од 25% на производе из Мексика и Канаде док ове две земље не заустави прилив миграната и илегално произведеног фентанила у САД. Такође је најавио увођење „казнене" царине од 10 одсто на већ постојеће царине на кинеску робу, тврдећи да многе хемикалије које се користе за производњу незаконитог фентанила долазе из Кине.

Ове царине би могле да ступе на снагу већ 1. фебруара.

Трамп је такође запретио да ће увести царине на производе из ЕУ, рекавши да „нас третирају веома, веома лосе".

Канадски премијер Џастин Трудо обећао је да ће узвратити контрацаринама на производе наводно вредне милијарде долара, рекавши: „Канада ће одговорити - и све опције су на столу". У одговору на најављене додатне царине на њихове производе, кинеско Министарство спољних послова саопштило је да ће „заштитити своје националне интересе".

Како би царине могле да наштете Канади и Мексику?

Ако би најновије царине ступиле на снагу, оне би углавном нанеле штету економијама Канаде и Мексика, каже професор Стивен Милард из британског Националног института за економска и друштвена истраживања.

Обе земље су у великој мери зависне од САД-а.

Тренутно, САД купује 83% укупне робе коју Мексико извози, као и 76% канадског извоза.

„Канада продаје велике количине нафте и машина САД-у, и царине од 25% би могле да смање њен БДП за 7,5% током пет година, што би био значајан ударац", каже професор Милард.

„Ако би се Мексику увеле царине од 25%, компаније које су отвориле фабрике аутомобила у тој земљи могле би релативно лако да пребаце производњу у матичне земље тих произвођача.

„Царине би могле да смање БДП Мексика за 12,5% током пет година, што би био огроман губитак".

Лила Абед из Мексичког института при америчком истраживачком Центру Вилсону, каже да би царине САД-а биле „погубне" за мексичке раднике.

„Отприлике пет милиона радних места у САД-у зависи од трговине између САД-а и Мексика... а недавна студија показује да око 14,6 милиона радних места у Мексику зависи од трговине са северноамеричким партнерима", каже она.

BBC