На данашњи дан 11.јануара 1878. године Ниш је после два и по века ропства под турским Османијама дочекао слободу. Бројним манифестацијама тим поводом обележена је 147.годишњица ослобођења - положени су венци и цвеће на нишком Старом гробљу на споменик Тодора Станковича, који је са бедема Градске тврђаве објавио победу српске војске над Турцима и где је велики број спомен обележја палима за слободу, као и на централном градском тргу Краља Милана испред споменика Ослободиоцима Ниша.
Поводом Дана ослобођења од Турака, који Ниш обележава као један од најзначајнијих датума у својој двомиленијској историји у Светосавском дому одржана је свечана и традицонална седница Скупштине града Ниша. После евоцирања успомена на период ослобођења града, али и свих јужних крајева Кнежевине Србије, који су у другој половини 19. века још увек били под турским ропством, председник нишког парламента проф. др Игор Новаковић и градоначелник Ниша Драгослав Павловић уручили су награде „11.јануар” традиционално и највеће признање града најуспешнијим појединцима и колективима. Ове године добитници највишег нишког признања су професор Електронског факултета проф. др Игор Миловановић постхумно, затим помоћник директора Клинике за неурохирургију УКЦ проф. др Небојша Стојановић и рукометни стручњак Зоран Тута Живковић. У конкуренцији колектива награда је додељена Спортском центру „Чаир” и „Народним новинама”.
Турци су Ниш заузели 1448.године и било је потребно 245 година да буде опет слободан. Борбе за ослобођење југа Србије почеле су 13. децембра 1877. године, када је објављен рат Турској и тада су на фронту била три корпуса -Тимочки, Шумадијски и Моравски. Већ 17.децембра јединице је обишао врховни командант српске војске кнез Милан Обреновић. Борбе за ослобођење Ниша према званичним записима, вођене су до 10.јануара 1878.године када су Турци због великих губитака, нарочито јаког притиска Моравске војске под командом ђенералштабног пуковника Милојка Лешјанина, затражили примирје. То команда српске војске није прихватила и затражена је капитулација, што су Турци сутрадан 11.јануара прихватили. Кнез Милан се обавезао да ће гарантовати живот и част сваког војника, да ће допустити турским официрима и чиновницима да носе оружје, али и да ће помоћи свакоме ко изрази жељу да оде из града. Капитулацију су потписали командант Ниша Халил-паша и његов заменик Рашид-паша, а са српске стране пуковник Милојко Лешјанин.
Тодор Станковић, некадашњи члан Тајног комитета нишких завереника а тада српски војник, је истга дана, 11. јануара Изнад Стамбол капије на бедему Градске тврђаве поставио српску заставу и огласио слободу. У борбама је, према историјским подацима, погинуло 120 српских војника и официра, а рањено 791, док су губици турске војске били троструко већи.
Недуго после ослобођења, српске власти су извршиле попис становништва и утврдиле стање у вароши. До ослобођења, у Нишу је живело 8.500 Турака, али се демографска слика се изменила – на крају 1879.године у граду је живело укупно 12.817 становника: 10.719 Срба, 410 Турака, Јевреја 900 и Рома 797. Укупно је било 2.719 кућа и 3.277 породица. Писмених мушкараца било је 1.915, а писмених жена 73. Из града се иселило око 1.075 турских породица или 4.275 људи који су се населили у Приштини, Скопљу, Призрену и Солуну, стоји у архивским записима.
Застало и Смедерево
Одмах после ослобођења Ниша европске државе Енглеска, Француска, Аустроугарска и Италија отвориле су своје конзулате, док је Османлијама то право ускраћено, како је записано, „из оправданих разлога”.
Осим 11.јануара, као Дан ослобођења у Нишу се обележавају и 12. и 14 октобар, у знак сећања на освојену слободу после Првог и Другог светског рата 1918. и 1944. године.
Политика, Тома Тодоровић
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026